Српска православна богословија Светог Арсенија у Сремским Карловцима — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
м Бот: Спољне везе -> Спољашње везе; козметичке измене |
||
Ред 2:
[[Датотека: Богословија Светог Арсенија Сремца.jpg|мини|300п|д|Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима]]
[[Датотека: SremskiKarlovciTownSquare4.JPG|мини|300п|д|Поглед на Богословију са [[Трг Бранка Радичевића (Сремски Карловци)|Трга Бранка Радичевића]]]]
'''Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима''' представља једну од најстаријих и најважнијих [[Образовање|образовних]] [[установа]] код [[Срби|Срба]].
[[Теологија|Богословија]] је данас смештена у некадашњем здању '''Црквено-народних фондова''', једној од најзначајнијих и највреднијих [[грађевина]] у [[градско језгро Сремских Карловаца|старом језгру]] [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]], као [[Просторна културно-историјска целина|Просторне културно-историјске целине]] [[списак споменика културе од изузетног значаја|изузетног значаја]] за [[Србија|Србију]].
== Историја богословије ==
Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима је наследник некадашње [[Карловачка митрополија|карловачке]] [[теологија|богословије]], као најважније установе за образовање свештеника [[Православље|православне]] вере у [[Угарска|Угарској]] током последњих 150 година њеног постојања.
Прву српску [[Православље|православну]] [[теологија|богословију]] основао је [[карловачка митрополија|митрополит карловачки]] [[Стефан Стратимировић]] [[1794]]. године., што је 3 године после оснивања такође чувене [[Карловачка гимназија|Карловачке гимназије]]<ref>[http://www.karlovci.org.rs/kulturna-ruta1.html Sremski Karlovci<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>.
У другој половини [[19. век]]а богословија доживљава свој зенит. Тада је на њеном челу као [[ректор]] био [[Иларион Руварац]], а [[Јован Живковић]] један од уважених професора.
У освит [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1914]]. године [[Угарска|угарске]] власти укидају школу као један вид притиска на [[Срби|Србе]] преко [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а. После рата богословија се, као и [[Патријарх српски|патријаршијски]] престо, сели у [[Београд]], где касније прераста у [[Богословија (вишезначна одредница)|Богословски факултет]].
Ред 20:
Зграда Црквено-народних фондова, у којој је данас смештена Богословија, подигнута је под покровитељством [[српска патријаршија у Сремским Карловцима|патријарха]] [[Патријарх српски Георгије|Георгија Бранковића]] за потребе Црквено народних фондова [[1902]]. године. Аутор пројекта био је [[архитекта]] [[Владимир Николић]], који је на прелому векова пројектовао највелелепнија здања у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]<ref>[http://www.pzzzsk.rs/sremski-karlovci/crkveno-narodni-fondovi.html Bogoslovija Sremski Karlovci: Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>.
У овој згради данас је смештен и [[Архив]] [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], као огранак [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].
== Извори ==
{{reflist}}
==
* [http://www.sremski-karlovci.org.rs/www/ Званична страница општине Сремски Карловци]
* [http://www.karlovci.org.rs/ Туристичка организација Сремских Карловаца]
| |||