Рунски камен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Види још: greska |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 4:
[[Датотека:Надпись стерженского креста.jpeg|мини|200п|Словенска аналогија – ''Стерженски крст'', као тип старословенског рунског камена (његов натпис је дешифрован тек 1880. године)]]
'''Рунски камен''' или рунски споменик је издигнути камени монумент исписан уклесаним [[Руне|рунским]] писмом, али се термин може применити и на рунске натписе на природним стенама и на равној каменој подлози. Традиција подизања ових споменика почела је у 4. веку и трајала до 12. века. Највећа већина рунских натписа датира из доба [[Викинзи|Викинга]] (
Рунске стене су најчешће споменици умрлима. Сматра се да су у времену подизања били шаренолики, исписани јарким бојама, али то више није очигледно јер су боје током векова нестале.
== Историјска позадина ==
По викиншком веровању рунске списе подарио им је [[Один]], бог тајних знања. Сама реч на готском језику значи "тајна" а на архаичном германском "мрмљање, чудоворно дело" или "натпис". Рунске натписе најчешће налазимо уклесане у мачеве, пехаре, драгуље и украсе, или – као у случају рунских споменика – у стену.
Традиција подизања споменика исписаних рунским писмом први пут се јавља у 4. и 5. веку, у Норвешкој и Шведској, а затим и у Данској. Рани рунски каменови су обично постављани поред гробова и гробница.<ref name="national"/> Највише рунских монуманета има у Шведској, преко 2000, у Данској је познато 250, док их је најмање преостало у Норвешкој, свега 50.<ref name="national">"Runsten", ''Nationalencyklopedin'' (1995), volume 16
Гремано-скандинавска традиција подизања рунских споменика показује сличност са натписима на [[стела]]ма других народа, као и са словенским [[стећци]]ма. На пример старословенска традиција у Русији такође има сличне монументе: [[Борисово камење]] (или ''Двинско камење''; неколико метара велико стење са исклесаним крстовима и натписима на северу данашње Белорусије), [[Тмутаракански камен]] (мермерна плоча са уклесаним ћириличним старословенским натписом, са [[Таманско полуострво|Таманског полуострва]]) и [[Стерженски крст]] (камени једноставни или грчки крст – прахришћански симбол – кога је 1133. г. поставио [[Новгород|новгородски]] [[књаз|бојар]] [[Иванко Павлович]] као успомену на побољшање пловних путева – продубљивање корита [[Волга|реке Волге]].
== Изворна традиција ==
==== Сликовити прикази ====
Рунски натпис на стени обично се налази уклесан унутар исцртане траке која обично има облик змије, змаја или неке четвероножне звери.<ref name="national"/>
Ред 22:
[[Датотека:Sigurd.svg|center|мини|450п|Цртеж на натпису Рамсунд, у Шведској покрајини Содерманланд ({{јез-шве|Södermanland}})]]
==== Митови и легенде ====
Према приказима слика на шведским стенама најраширенија [[Нордијска митологија|прича]]] је о хероју [[Сигурд]]у, убици змајева.<ref name="Jansson144">{{harvnb|Jansson
== Види још ==
* [[Руне]]
* [[Стела]]
* [[Стећак]]
* [[Нордијска митологија|Германо-скандинавска митологија]]
* [[Исписани гранит]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
* [https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_runestones List of runestones - Wikipedia] {{en}}
[[Категорија:Историја уметности]]
| |||