Поштена употреба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Литература: lit |
м дорада обимним материјалом |
||
Ред 24:
* ''Sec. 40-43, Copyright Act 1968 (Cth)'' ([[Аустралија]])
* ''Sec. 12(1)-20, Copyright Act of 1978 (Act 98 of 1978 & amendments)'' ([[Јужна Африка]])
== Аналогија поштене употребе у законодавству Русије ==
Русија има сличан концепт који се назива "слободна употреба производа". Главна разлика између "поштене" и "слободне" употребе је да је код прве дозвољена апсолутно свака употреба неког производа све док је употреба правична, док је код руске варијанте употреба слободна само у неколико стриктно дефинисаних случајева.
Такви случајеви где је слободно користити неки материјал и без обраћања аутору или плаћања ауторских права регулисани су 4. поглављем Руског [[Грађански кодекс|Грађанског кодекса]] (чланови 70 и 71):
*употреба дела искључиво у приватне сврхе (одељак 1273 Кодекса);
*слобода употребе материјала у информативне, научне, едукативне и културне сврхе (одељак 1274);
*слободно јавно извођење законски слободних музичких дела (којима је истекла лиценса, одељак 1277);
*слободно умножавање дела за примену у праву (одељак 1278);
*слободан запис радио-емисије за краткотрајну употребу (одељак 1279).
Постоје и још неки специфични случајеви (на пример на основу одељка 1325 члана 71 Кодекса или према одељцима 1343 и 1291) где има изузетака. На пример свака музичка плоча која је стављена у циркулацију на територији Руске Федерације, ван територије која је покривена званичним путевима продаје може се дистрибуирати и без посебне дозволе издавача.
== Пример "поштене употребе" ==
Линија 79 ⟶ 92:
====Злоупотреба и крађа ауторског дела====
Заговарачи укидања поштене употребе стрепе од злоупотребе овог закона.
Док постоји много начина и стилова цитирања, дотле је једно правило исто и непромењиво: текст мора увек јасно назначавати где престају ставови аутора и почиње изношење туђих. Ако се крше правила цитирања и извор не буде јасно назначен, аутор се излаже опасности да буде оптужен за присвајање туђег ауторског рада.▼
Ова бојазан је најсликовитије приказана у класичном судском прецеденту под називом "Фолсом против Марша" (Folsom v. Marsh, 9 F.Cas. 342) који се одиграо 1841. године, где је оптужени преписао 353 страна из 12-томне биографије [[Џорџ Вашингтон|Џорџa Вашингтонa]] да би од истог материјала саставио свој двотомни рад. Дело је објављено, али је аутор ухваћен и наравно оптужен за "пиратство ауторских права".
Међутим, иако је аргументовано на основу "поштеног" приступа, због огромне количине позајмљеног материјала суд није могао да донесе ослобађајућу пресуду.
У то време такозвани "штампани резимеи" целих дела ({{јез-енг|abridgement}}) нису били сматрани крађом интелектуалног власништва, тако да ни право ''деривата'' неког дела није могло бити атрибутовано ексклузивно на аутора. Судија је у складу са тадашњим правом дао претпоставку да се радило о приказу или смотри, то јест делу сумирања ({{јез-енг|review}} при којем је дозвољено да се у циљу рецензије у "поштеној намери" цитира чак и толико велика пропорција оригинала, уколико је намера да се наведени материјал користи у виду цитата за разумну и "правичну" критику. Такав аргумент касније је назван "најгори став о интелектуалном власништву икада представљен".<ref>Patterson, as discussed by Meera Nair, [http://fairduty.wordpress.com/2011/08/23/summers-end/ "Summer's End"], ''Fair Duty'' (blog), Aug. 23, 2011.</ref>
Ипак, током овог случаја је први пут јавно употребљен концепт "поштена" употреба дела.<ref>{{cite journal|title=Folsom v. Marsh and Its Legacy|journal=Journal of Intellectual Property Law|date=1998-04-01|first=L. Ray|last=Patterson|volume=5|issue=2|pages=431–452|url=http://digitalcommons.law.uga.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1346&context=fac_artchop|format=PDF|accessdate=2011-03-06}}</ref>
Наравно, суд је био подељен, јер ''обим'' употребљеног материјала и није најбитнији (не по данашњим законима, него из моралног гледишта). Гледано с друге стране, чак и ''делић'' туђег дела може да буде злоупотребљен, ако се користи у контексту који нарушава ауторитет оригиналног аутора, или ако га ускраћује примања од свог дела јер га је неко непромењено прекопирао и дистрибуисао.
Као и у том случају, и данашњи судови треба да евалуирају случај до случаја, и утврде степен злоупотребе, такође на основу других правних фактора, ''поштена употреба'' остаје само смерница.
▲
Такође, уколико навод прелази одређени обим реченица у једној целини, крши се кодекс цитирања и говоримо о [[Плагијаризам|плагирању]], а цели делови који се копирају из туђег дела, са нејасним навођењем или без ауторисања текста су плагијати.
Линија 91 ⟶ 118:
::::[[Датотека:Quote background transparent (dark).png|лево|50п|noborder]]"Свако има право на слободу мишљења и изражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири обавештења и идеје било којим средствима и без обзира на границе."
== Пример екстремног случаја ==
Пример тога у које екстреме иду конфликти везани за ауторска права добро илуструје следећи случај:<ref>[http://fairuse.stanford.edu/case/vmg-salsoul-llc-v-ciccone-2/ MG Salsoul, LLC v. Ciccone]</ref><ref>[http://www.blic.rs/zabava/vesti/madona-tuzena-zbog-krade-semplova-za-pesmu-vog/cdv029w Madona tužena zbog krađe semplova za pesmu ''Vog''] Blic Online</ref>
Америчка музичка кућа [[ВМГ]] (VMG Salsoul, LLC) је тужила [[Мадона|Мадону]] и њене продуценте за повреду ауторских права ([[семплинг]]) наводећи да су за потребе песме "Вогју" (Vogue) копирали сегмент њихове песме познате од раније као "Лов Брејк" (Lоve Break) — у трајању од 0,23 секунди — и користили модификовану верзију тог фрагмента при снимању песме "Вогју". Мадона је са овом песмом постигла завидан успех током деведестих година.
Надлежни суд је у завршној пресуди одбио тужбу уз образложење да ''де минимус'' копирање не представља повреду права и да широка слушалачка публика суштински неће разликовати кратак исечак у песми "Вогју" као препознатљиву музичку секвенцу са пореклом из "Лов Брејк." Суд је одбацио аргумент адвоката ВМГ да је Конгрес раније елиминисао ''де минимис'' у случајевима повреде снимљених музичких материјала. Суд је сматрао да правни концепт ''де минимис'' није изузетак у случају повреда ауторског права на звучне записе, и да се подједнако односи на све радње везане за ауторска права. Одлука суда је из правног угла била разумна, поводом овог у сваком погледу носнсенс случаја.
Наравно, јавност је била подељена у вези одлуке суда, појављивали су се подругљиви наслови у новинама "Мадони не треба копирајт за семпловање" и слично. Противници одлуке аргументују да неауторизовано позајмљивање музичког материјала чак ни у “де минимис” не ослобаћа од кривице интелектуалне крађе. Међутим, иде у прилог одлуке да амерички закон дозвољава деривате инспирисане другим делима, то јест дозвољено је имитирати или симулирати креативно дело записано у облику музичког снимка (на пример трибут-бендови) све док се не прави и дистрибуира егзактна копија оригинално извођеног дела.
Овај случај свакако јасно расветљава зашто је у закону потребна правична "поштеда" за случајеве екстремних оптужби.
==Прелазак дела у јавно власништво==
Ауторско право је временски ограничено и, после времена одређеног законом, дело прелази у јавно власништво. Када неко ауторско дело постаје слободно?
Линија 98 ⟶ 136:
==Белешке==
{{notelist}}
==Референце==
{{reflist}}
==Литература==
* Стела Филипи Матутиновић (2013): ''Научне информације у Србији - Проток, доступност, вредновање'', Београд
* [http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html Закон о ауторским и сродним правима Републике Србије] (Службени Гласник РС, бр. 104/2009, 99/2011, 119/2012)
* Achim Förster: ''Fair Use. Ein Systemvergleich der Schrankengeneralklausel des US-amerikanischen Copyright Act mit dem Schrankenkatalog des deutschen Urheberrechtsgesetzes'', Mohr Siebeck, Tübingen 2008, ISBN 978-3-16-149678-3 {{de}}
* Manuel Kleinemenke: ''Fair Use im deutschen und europäischen Urheberrecht? Eine rechtsvergleichende Untersuchung zur Flexibilisierung des urheberrechtlichen Schrankenkatalogs nach dem Vorbild der US-amerikanischen Fair Use-Doktrin'', Nomos/C.H. Beck/Stämpfli, Baden-Baden 2013, ISBN 978-3-8487-0643-3 {{de}}
== Спољашњи линкови ==
| |||