Поштена употреба — разлика између измена

У то време такозвани "штампани резимеи" целих дела ({{јез-енг|abridgement}}) нису били сматрани крађом интелектуалног власништва, тако да ни право ''деривата'' неког дела није могло бити атрибутовано ексклузивно на аутора. Судија је у складу са тадашњим правом дао претпоставку да се радило о приказу или смотри, то јест делу сумирања ({{јез-енг|review}}) при којем је дозвољено да се у циљу рецензије у "поштеној намери" цитира чак и толико велика пропорција оригинала, уколико је намера да се наведени материјал користи у виду цитата за разумну и "правичну" критику. Такав аргумент касније је назван "најгори став о интелектуалном власништву икада представљен".<ref>Patterson, as discussed by Meera Nair, [http://fairduty.wordpress.com/2011/08/23/summers-end/ "Summer's End"], ''Fair Duty'' (blog), Aug. 23, 2011.</ref>

Ипак, током овог случаја је први је пут јавно употребљен концепт "поштена" употреба дела.<ref>{{cite journal|title=Folsom v. Marsh and Its Legacy|journal=Journal of Intellectual Property Law|date=1998-04-01|first=L. Ray|last=Patterson|volume=5|issue=2|pages=431–452|url=http://digitalcommons.law.uga.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1346&context=fac_artchop|format=PDF|accessdate=2011-03-06}}</ref>

Наравно, суд је био подељен, јер ''обим'' употребљеног материјала и није најбитнији (не по данашњим законима, него из моралног гледишта). ГледаноПошто, гледано с друге стране, чак и ''делић'' туђег дела може да буде злоупотребљен, ако се користи у контексту који нарушава ауторитет оригиналног аутора, или ако га ускраћује примања од свог дела јер га је неко непромењено прекопирао и дистрибуисао.

У случају цитирања текста постоји много начина и стилова, али је '''једно правило исто и непромењиво''': текст мора увек јасно назначавати где престају ставови аутора и почиње изношење туђих. Ако се крше правила цитирања и извор не буде јасно назначен, аутор се излаже опасности да буде оптужен за присвајање туђег ауторског рада.