Петар I Орсеоло — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}}
Нема описа измене
Ред 6:
| пуно_име =
| датум_рођења = [[1011]].
| место_рођења = [[Венеција]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[30. август]] [[1058]].
| место_смрти = [[Столни Београд|Секешфехервар]]
| држава_смрти =
| сахрањен =
| функција = Краљ Угарске
| владавина = 1038 — 1041
| претходник = [[Стефан I Угарски]]
| наследник = [[Шамуел Аба]]
| функција1 = Краљ Угарске
| владавина1 = 1044 — 1046
| претходник1 = [[Шамуел Аба]]
| наследник1 = [[Андраш I]]
| династија =
| отац = [[Отон Орсеоло]]
| мајка =
| супружник =
Линија 26 ⟶ 30:
'''Петар I Орсеоло''' ({{јез-мађ|Orseolo Péter I}}, {{јез-ита|Pietro Orseolo d'Ungheria}}) (р. [[1011]]. [[Венеција]] - [[30. август]] [[1058]]. [[Столни Београд|Секешфехервар]]), [[списак угарских владара|краљ Мађарске]] (1038—1041) и (1044—1046).
 
Петар I је дошао на престо [[1038]]. године у јеку династијских борби за превласт у Мађарској. Петар I Орсеоло је наставио политику својих претходника и покушао је ојачати [[хришћанство]] у полу паганскојполупаганској [[краљевина Мађарска (1920—1946)Угарска|мађарској краљевини]]. Његово непознавање ситуације у краљевини, нетактичност и самовоља су довеле до његовог пада и силаска са трона после непуне 3 године владавине.
 
Иако је био лишен власти амбиције Петра I се нису смањиле, па је тражио прилику де се поново врати на власт. Због прилика које су тада владале повратак на престо му је могао омогућити тадашњи [[Списак царева Светог римског царства|цар Светог римског царства]] коме се морао заклети на подаништво. Петар I је то и урадио и успео је [[1044]]. године да се опет врати на престо Мађарске. На престолу је остао две године све док није избила побуна нехришћанских Мађара, његових противника, који су преовладали и збацили га са престола [[1046]]. године.
Линија 33 ⟶ 37:
Петар је био сестрић [[Стефан I Угарски|Светог Стефана]], првог хришћанског краља Угарске, а отац му је био [[Отон Орсеоло]] двадесетседми [[дужд Венеције]]. Брак између Стефанове сестре и Отона Орсеола је био склопљен [[1009]]. године.
 
Током [[1026]]. избила је побуна у Млецима, па је Петров отац морао да побегне у [[Константинопољ]]. Петар, међутим, није следио свог оца у избеглиштву у [[Византијско царство|Византију]], већ је отишао, заједно са својом мајком и сестром Фроицом, у [[Краљевина Мађарска (1920—1946)Угарску|Мађарску]]. У Угарској су потражили заштиту код Петровог ујака, краља Мађарске Стефана I.
 
Једини преживели [[син]] Светог Стефана, [[принц Имре Свети]] ''(-{Szent Imre herceg}-)'' је [[2. септембар|2. септембра]] [[1031]]. године погинуо у лову, тако да је Стефан I морао да донесе одлуку о новом престолонаследнику. Пошто је хтео да учврсти [[хришћанство]], најлогичнији избор је био Петар Орсеоло, краљев сестрић.
Линија 49 ⟶ 53:
Петар I Орсеоло је настављајући да спроводи исту политику [[1041]]. године направио још једну од низа грешака. Одузео је поседе [[Гизела од Баварске|Гизели од Баварске]], за које се пре доласка на власт обавезао да их неће дирати, а убио је и двојицу [[бискуп]]а, Гизелиних посредника у преговорима и тиме је дефинитивно од себе одбио и оно мало својих следбеника у владајућим круговима.
 
Племство у Угарској се ујединило и отворено се супротставило краљу. Приликом свргавања Петра I Орсеола са власти дошло је до сукоба на двору и убијени су неки од краљевских саветника-странаца. Петар I Орсеоло бежи из МађарскеУгарске и одлази у [[Аустрија|Аустрију]] где налази заштиту код [[Адалберт, маркгроф Аустрије|Адалберта]] [[маркгроф]]а од Аустрије.
 
На мађарски престо тада долази [[Шамуел Аба]], зет [[Геза|Гезе]], великог везира Мађара.