Прича о кукољу — разлика између измена

Грча реч која се обично преводи као коров или кукољ је ''зизаниа'' (гр. ζιζάνια), множина од ''зизанион'' (ζιζάνιον). Сматра се да ова реч означава ''[[Lolium temulentum]]''.<ref>Liddell H G and Scott R, A Greek-English Lexicon, Clarendon Press, Oxford, 1843–1996, одредница "ζιζάνια". Плурални облик (''zizania'') је у модерно време прихваћен као ботанички назив за плеваљ (енх. ''ryegrass'')</ref><ref>[http://www.blueletterbible.org/lang/lexicon/lexicon.cfm?strongs=G2215 Thayer's Lexicon: ζιζάνιαThayer's Lexicon: ζιζάνια], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>, који изгледа сасвим слично као пшеница у раној фази развоја.<ref name=autogenerated2>Craig S. Keener, The Gospel of Matthew: A Socio-Rhetorical Commentary, Eerdmans,. {{page|year=2009|id=ISBN 0-8028-6498-8|pages=}}, pp. 386-387.}}</ref>

Римски закон је забрањивао сејање корова/кукоља међу пшеницу непријатеља<ref name=autogenerated2 /><ref>Ramesh Khatry, The Authenticity of the Parable of the Wheat and the Tares and Its Interpretation, Universal Publishers,. {{page|year=2000|id=ISBN 1-58112-094-X|pages=35}}, pp. 35.</ref>, што значи да је сценарио у овој причи сасвим реалан.

<br /><br />

Иако Исус прави разлику између „синова царства“ и оних који то нису, та разлика не мора увек бити очигледна, као што [[прича о квасцу]] наговештава.<ref name=autogenerated1>R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans,. {{page|year=1985|id=ISBN 0-8028-0063-7|pages=}}, pp. 225-227.}}</ref> Тек [[страшни суд|судњи дан]] ће бити тачка преокрета, када ће се период тајног раста Божјег царства упоредо са активностима нечастивог бити окончан, и ново доба осванути.<ref name=autogenerated1 />

Прича о кукољу је често навођена у прилог [[Верска толеранција|верске толеранције]]. Бискуп ''Wazo'' од [[Лијеж]]а (око [[985]]-[[1048]]) се ослања на ову причу<ref>Richard Landes, "The Birth of Heresy: A Millennial Phenomenon," Journal of Religious History 24.1 (2000): 26 -43 http://www.bu.edu/mille/people/rlpages/TheBirthofHeresy.html Accessed December 13, 2010</ref> доказујући „да црква треба да пусти да различитост (dissent) расте заједно са ортодоксијом док Господ не дође да их раздвоји."<ref>Jeffrey Burton Russell, ''Dissent and Order in the Middle Ages: The Search for Legitimate Authority'' (New York: Twayne Publishers 1992),. ppстр. 23 </ref>

{{цитат2|Из овога видимо како смо бесни и срдити били толико много година, у жељи да друге присилимо да верују; Турке мачем, јеретике ватром, Јевреје смрћу; и тако ишчупамо кукуљ сопственим снагама, као да смо ми ти који имају власт над срцима и духовима; и учинимо их побожнима и исправнима, што једино Божја Реч може. Али убиством раздвајамо људе од Речи, колико је у нашој моћи, да више не може деловати на њих и тако себи навлачимо једним ударцем двоструко убиство, наиме убијамо тело за време и душу за вечност. А након тога говоримо да служимо Бога нашим поступцима, и желимо посебне заслуге на небу.<ref>The Sermons of Martin Luther, Vol II,. ppстр. 100-106, (Grand Rapids: Baker Book House 1906) </ref>}}