Буњевци — разлика између измена

'''Буњевци''' су [[етничка група]] насељена претежно у [[Бачка|Бачкој]], око [[Суботица|Суботице]], затим у [[Барања|Барањи]], [[Банат]]у, и [[Мађарска|Мађарској]] у [[Чонград (жупанија)|чонградској]] и [[Пешта (жупанија)|пештанској жупанији]].{{sfn|Вукићевић|2006|p=53}} Према [[Попис становништва 2011. у Србији|попису становништва]] из [[2011]]. године, на територији [[Србија|Србије]] било их је укупно 16.706, што је чинило 0,23 % од укупног становништва земље.<ref>{{cite web|title=Национална припадност, Попис 2011|url=http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1454|work=stat.gov.rs|accessdate=23. 5. 2016}}</ref> На основу процене, у општини Суботица је међу Буњевцима, исте године било 7.240 особа или 46,58 %, које нису користиле [[буњевачки говор]] као свој матерњи језик, а у општини Сомбор је било око 1.671 или 81,19 % таквих случајева. Популација Буњеваца, у њиховом традиционалном завичају, показује дугорочни тренд смањивања (од 70,5 хиљада у 1910. години, њихов број је, у 2002. години, опао на 40,1% те популације; део ове буњевачке популације из 1910. године, у протеклом веку је обухваћен хрватском националном заједницом у Војводини и Мађарској).<ref>-{Isti. (februar 2010). „Nacionalna zajednica Bunjevaca i Statut AP Vojvodine“. Isto, br. 56. pp. 20}-</ref> [[Народна скупштина Мађарске]] је одбиоодбила захтев тамошњих Буњеваца да им се призна статус националне мањине, водећи се стајалиштем [[Мађарска академија наука|Мађарске академије наука]] да су Буњевци етничка група Хрвата.<ref>[http://kisebbsegkutato.tk.mta.hu/uploads/files/archive/572.pdf DOBOS Balázs – TÓTH Ágnes: A magyarországi bunyevácokról]</ref>