Данило Стефановић — разлика између измена

Кнез [[Милош Обреновић]] га је [[1838]]. поставио за старешину поречко-речкога среза, а већ 1839. постао је помоћник начелника [[крајински округ|крајинскога округа]].<ref name="ЖИ"/> Премештен је [[1844]]. у [[Зајечар]] за помоћника начелника, а 1848. постављен је за начелника [[црноречки округ|црноречкога округа]]. После тога премештен је 1852. за начелника [[чачански округ|чачанскога округа]], а 1856. за начелника [[пожаревачки округ|пожаревачкога округа]]. Кнез Милош га је 1859. именовао за члана Државнога савета, а кнез [[Михаило Обреновић]] му је [[1860]]. потврдио тај положај. Стари Савет био је укинут 1869, али Данило је 20. септембра 1869. постављен за члана новога Државнога савета.<ref name="ЖИ"/>

Након распуштања скупштине Влада је настојала да насилно на новим изборима оствари конзервативну већину у скупштини.{{sfn|Јовановић|1934|p=414}} Пошто је Данило био министар унутрашњих послова и искусан полицајац очекивало се да ће имати више успеха него што је имао [[Аћим Чумић]] у сличном покушају годину дана раније. Уочи [[Парламентарни избори у Кнежевини Србији 1875.|избора]] од 15. августа [[1875]]. Данило је у службу вратио неколико старих чиновника, а начелницима је давао упутства ко се мора изабрати за посланика.{{sfn|Јовановић|1934|p=418}} Данилова полиција прогањала је или затварала опозиционе посланике, а хапсили су и оне, који су агитовали за опозицију.{{sfn|Јовановић|1934|p=420}} Ипак на изборима су поново победили либерали, па је кнез 31. августа [[1875]]. одлучио да састави либералну владу [[Стевча Михаиловић|Стевче Михаиловића]]. Данило је након силаска са власти био на располагању, да би 1879. био пензионисан.