Абдул Хамид II — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Додат чланак о политичким одлукама и реформама. |
||
Ред 80:
=== Свргавање и последице ===
Бивши султан је осуђен на притвор у Солуну. Године 1912. када је Солун постао део Грчке, његов притвор се наставио у Цариграду. Последње дане проводио је учећи, радећи столарију и пишући мемоаре из Беглербег палате у којој је и преминуо 10. фебруара 1918. године, свега неколико месеци пре свога брата, Мехмеда V. Сахрањен је у Цариграду. Султан Абдул Хамид II био је последњи османски владар који је имао апсолутну власт. Он је 33 године спречавао пад Османског царства. Османско царство је већ увелико носило надимак ,, болесника Европе".
== Политичке одлуке и реформе ==
Многи људи су очекивали од новог султана да ће он имати либерална начела, док су га конзервативци сматрали веома опасним реформатором. Међутим, иако је сарађивао са либералним Младотурцима, Абдул Хамид II је све више постајао конзервативан одмах након ступања на престо. Празна државна каса, устанак у Босни и Херцеговини, рат са Србијом и Црном Гором, крваво гушење устанка у Бугарској били су догађаји који су султана навели да направи неопходне промене унутар царства.
Било је много даљих неуспеха. Због срамне финансијске ситуације, јавни дуг Османског царства морао је да дође под страну контролу. Указом су у децембру 1881. године приходи Османског царства препуштени администрацији за јавни дуг, зарад бенефита ,у главном страних, власника обавезница.
Током година, султан је успео да своје министре доведе до нивоа секретара, те је сва управа над администрацијом царства била концентрисана у његовим рукама, у палати Јилдиз. Међутим, неслога у унутрашњости царства није смањена. Крит је био у константном метежу. Грци који су живели под Османлијама били су незадовољни, као и Јермени.
Султаново неповерење према реформаторском адмиралу, који је радио против њега и покушао да поврати устав из 1876. године, изазвало је то да султан нареди да се флота (трећа најјача морнарица на свету) држи закључана у Златном рогу. Као последица те одлуке уследио је губитак османских прекоморских територија у северној Африци, Средоземном мору и Егејском мору за време након његове владавине.
Његово форсирање образовања изазвало је стварање 18 професионалних школа, а 1900. године изграђен је универзитет у Истанбулу. Изградио је систем основних и средњих школа широм Османског царства. За 12 година (1882-1894) изграђена је 51 средња школа. Циљ ових просветних реформи био је сузбијање страног утицаја у Османском царству. Иако су ове школе предавања спроводиле западним методама, њима су у студенте усађивани идеали османског идентитета, исламски морал, а нарочито оданост султану. Приоритет ових реформи јесте да се школство "отоманизује", те да се њиме створи класа студентског грађанства.
Абдул Хамид II је извршио реорганизацију правног система, а успоставио је и систем железница, као и телеграфски систем. Систем телеграфа раширио се у свим крајевима царства. Железнице које су спајале Беч и Истанбул 1883. године, Оријент Експрес, убрзо су спајале Париз и Истанбул, такође. Повећана способност путовања успоставила је знатно чвршће везе између Истанбула и остатка царства, као и много већи утицај Османлија на своје поданике широм империје.
== Спољашње везе ==
| |||