Гандалф — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м brisanje .yu linkova |
|||
Ред 65:
Гандалф је први посумњао да је биће у Мркој шуми Саурон, а не један од [[Назгули|Назгула]], његових слугу, како се веровало. Он се 2063. године Трећег раздобља запутио у [[Дол Гулдур]], Сауроново утврђење, не би ли се суочио с њим. Међутим, Саурон се повукао и сакрио на Истоку, те је завладао опрезни мир. Скоро четири века касније, 2460. године, Саурон се ојачан вратио у Мрку шуму. Као одговор на то, створен је Бели савет, који су чинили најугледнији Вилењаци Средње земље заједно са Гандалфом и Саруманом. Циљ Савета био је организовање борбе против Саурона уколико то буде потребно. За њиховог вођу изабран је Саруман, иако је Галадријела хтела да Гандалф буде поглавар. Саруман је на то нерадо пристао, али је Гандалф одбио положај, пошто није желео да се обавезује никоме сем Валарима. Бели савет се састајао током селдећих пет векова.
Године 2850. Гандалф је поново отишао у Дол Гулдур и коначно са потпуном сигурношћу утврдио да је биће које тамо обитава Саурон. Сазнао је да он трага за својим Прстеном моћи, који би му вратио стару снагу. Следеће године сазван је Бели савет, и Гандалф је покушао да убеди остале да се нападне Дол Гулдур, док непријатељ није сувише ојачао. Међутим, Саруман му се успротивио. Он је тада већ био издајник и желео је да нађе Сауронов Јединствени Прстен, како би присвојио његове моћи. Одлучено је да се чека и мотри. Сенка у Дол Гулдуру постајала је све јача, и Гандалф је на наредном састанку Белог савета 2941. године убедио присутне да пошаљу војску у Мрку шуму. Они су успели да одатле истерају Саурона, али њихов напад је већ био предвиђен. Саурон је побегао у [[Мордор]], где је наставио да јача и трага за Јединственим Прстеном. Подигао је кулу Барад-дур, на чијем се врху настанио
=== Поход на Самотну планину ===
| |||