Интернет бонтон — разлика између измена

'''Интернет бонтон''' или '''технолошки бонтон''' или '''нететикеција''' ({{јез-енгл|net}} + {{јез-фр|etiquette}}) неформалне су смјернице о прихватљивом понашању на [[интернет]]у које су формулисали корисници интернета. То су општеприхваћени стандарди понашања код размене [[електронска пошта|електронске поште]], у дискусионим групама, [[чет]]овима, [[FTP]]-у и уопште [[Светска мрежаВеб|WWW]] и [[друштвена мрежа|друштвеним мрежама]] насталим у посљедњој деценији.

Иако су ране рачунарске мреже углавном развијане да омогуће истраживачима и академицима размјену истраживачких података, информација и докумената, они који су им имали приступ неријетко су их користили за друштвену интеракцију посебно због могућности неформалних комуникација, у замјену за поштанско писмо или телефонски позив. Као додатак комуникацијама између два појединца, такође су постале популарне апликације као што су електронске огласне табле и [[Јузнет|Usenet]]-ове групе, које су омогућавале симулирање групне дискусије. Тако су корисници мреже могли приступати виртуелним локацијама на којима се поруке класификоване по темама чувају у хронолошком редослиједу. Корисници са различитих географских локација, који су били привучени на те заједничке виртуелне просторе, дијелили су заједничка интересовања. Њихови поруке су схватане као комуникационе активности групе што је довело до њиховог повезивања по афинитетима и идентитету. Такви просторно расути колективитети су названи [[виртуелна заједница|виртуелне заједнице]], као супротност географски везаним и ограниченим заједницама у стварном животу.

Почетна очекивања у вези онлајн медија била су заснована на јединственој космополитској сајбер-култури у којој је владао систем вриједности софистиковане високообразоване мањине која је тежила да окупи, комуницира и одржава везе са другима сличним себи. Међутим, [[1990]]. године долази до радикалних промјена у правцу развоја интернета. Увођење интерфејса [[Светска мрежаВеб|World Wide Web]]-a је био један од главних разлога за његову популарност у јавности. Изворна метафора о интернету као виртуелној заједници, замјењује се новим начином размишљања о интернету као ауто-путу [[информација]] и веома погодном за развој [[електронска трговина|електронске трговине]]. Што је више људи кренуло да користи интернет због његовог потенцијала за информисање и трговину, то се више мијењала слика у јавности о интернету као мјесту за дружење и стварање заједнице. Као посљедица, интернет се убрзо претвара у још један извор информација као што су [[радио]], [[телевизија]], [[новине]], или [[библиотека]], и још један канал комуникација попут [[телефон]]а или конвенционалне [[пошта|поште]]. Онлајн комуникација постаје рутина која се упржњава на радном мјесту, у школи и кући. Многи почињу да користе е-пошту за интеракцију не само са странцима широм свијета, него много чешће за одржавања контакта са својим колегама, комшијама и пријатељима. Као резултат тога, перцепција интернета као јединственог сајбер-простора и нетикеције као универзалне норме понашања у виртуелном свијету, замјењује се нормама и правилима из стварног живота које се адаптирају на мноштво различитих друштвених ситуација. Према томе, све је теже говорити о јединственим правилима и нормама нетикеције које су примјењљиве на једно хомогено виртуелно окружење. Умјесто тога, нетикеција је све више одраз стварног свијета са контекстуализованим нормама и правилима специфичним одређеној групи, корпорацији, друштву или заједници. Те норме су проширења постојеће културе, примјењене на праксу комуникације онлајн.