Јожеф Киш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м vikiveza |
м gr |
||
Ред 22:
Јожеф Киш је рођен је у [[Будим]]у [[19. март]]а [[1748]]. године у официрској породици која је, [[1681]], добила племство са предикатом Кишшароши (''-{Kissarosi}-'').<ref name="ПН"> Petrović Nikola; „Plovidba i privreda srednjeg Podunavlja u doba merkantilizma“; Istorijski institut; Beograd; 1978.</ref> Заједно са својим братом Габором завршио је чувену инжењерску војну академију у [[Беч]]у, чији је оснивач био [[Еуген Савојски]]. Након школовања, [[1768]]. године, одлази на студијско путовање у Велику Британију, где је управо започела изградња разгранатог система пловних канала, који ће одиграти велику улогу у њеном привредном развоју и индустријској револуцији.
Вративши се у Хабзбуршку монархију, обављао је службу војног инжењера за мостове. Убрзо је напустио војну службу и седамдесетих година [[18. век]]а постао цивилни инжењер, службеник Дворске коморе, која се, све до [[1848]]. године, уз многе друге компетенције, старала и о [[саобраћај]]у, речној пловидби и пловности река у Аустрији и Угарској. Најпре је радио на регулацији [[Дунав]]а код Братиславе. Касније је активан у коморском округу Беча. Иза њега је остало више вредних нацрта водотокова (листа са назначеним мерењима о деоници [[Дунав]]а између Дјевина и [[Коморан|Комарна]] ({{Јез-мађ |Komárom}}), и деоница код [[Апатин]]а у Бачкој).<ref name="ХБ">Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine XXIV i XXV“; Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture; Novi Sad (Svetlana Bakić; „Ištvan Varga (Varga István): Istorijat kanala koji povezuje Dunav sa rekom Tisom (u XVIII i XIX veku)''</ref> Као коморски службеник у Бачкој помиње се [[1780]]. године.<ref name="СБР">''„Srpski biografski rečnik 5 KV-Mao“; Matica srpska, Novi Sad; 2011.</ref> (Списак инжењера коморске администрације за Бачку из [[1780]]. године)<ref name="ПН" /> [[1782]]. године [[Јозеф II Хабзбуршки|Јозеф II]] покренуо је нову колонизацију Немаца из југозападних покрајина Немачке и Лорене у средње [[Подунавље]]. Настојало се да се досељеницима обезбеди чврста полазна економска основа. Због тога је било много задатака за органе државне администрације, па и за, тек приспелог, коморског инжењера Јожефа Киша. Најпре је извршено парцелисање коморских добара ради њихове поделе колонистима, а потом и изградња нових и проширивање постојећих насеља према типизираним урбанистичким плановима. Приликом јозефинске колонизације подигнута су у Бачкој следећа насеља: [[Савино Село|Торжа]], [[Црвенка]], [[Врбас]], [[Бачко Добро Поље]], [[
Чим је [[1787]]. године завршио Канал Сивац – Врбас, лично је, о сопственом трошку, два пута премерио терене између Дунава и Тисе и установио да постоји висинска разлика измеђи ових река 23 стопе (7,27 метара). Тиме је утврдио да постоје топографски услови да се гради канал који би повезао ове две реке, користећи се Црном баром.
|