Трговиште — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 9:
== Трговиште у српским земљама ==
'''Средњи век''': У [[српске земље у раном средњем веку|српским земљама]], тргова или трговишта је било већ у [[12. век|XII веку]], а приходи од царина и других дажбина на њима припадали су владару. Он је њихово прикупљање често давао у [[закуп]] трговцима, а своје приходе је неретко уступао [[Црква (грађевина)|црквама]] и [[манастир]]има. Међу најстарије забележене тргове спадају ''Ходча'' (данашња [[Велика Хоча]]) коју је [[Стефан Немања]] приложио [[Манастир Хиландар|Хиландару]], као и трг ''Книнац'' (данашња [[Клина]]) који је његов син [[Стефан Првовенчани|Стефан]] приложио истом манастиру. Најпознатији тргови у српским земљама, били су [[Дријева]] на [[Неретва|Неретви]] и [[Свети Срђ (трг)|Свети Срђ]] на [[Бојана (река)|Бојани]]<ref name="ЛошМи">{{МБ-СУДН}}</ref>. Њихов значај лежао је и у њиховом [[монопол]]ском положају у трговини [[со]]љу, пошто је она у [[историја Србије у средњем веку|средњовековну Србију]] могла да стигне само још преко [[Котор]]а и [[Дубровник]]а<ref name="ЛошМи" />.
Поједина места у којима су се развила трговишта понела су и назив ''Трговиште'' који се среће широм јужнословенског простора. Понегде су се у непосредној близини упоредо развијала и по два трговишта, која су понекад ради разликовања означавана према времену постанка као ''старо'' и ''ново''. Управо на тај начин настао је првобитни назив града Новог Пазара. Наиме, испод старога града Раса развило се најкасније у доба [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]] тржно место које се звало управо ''Трговиште'', а налазило се на месту данашњег Пазаришта. У време успостављања турске власти средином 15. века, поред старог Трговишта, које су Турци називали ''Ески Базар'' (Старо Трговиште, односно Стари Пазар) развило се и Ново Трговиште, које су Турци називали ''Јени Базар'' (Ново Трговиште, односно Нови Пазар). Временом, последњи назив је преовладао и ушао у општу употребу.
'''Нови век''': Трговишта су стицајем историјских околности наставила да постоје на тлу [[Балканско полуострво|Балкана]] и током [[османско царство|отоманског раздобља]] и непосредно после ([[19. век]]). Тако се на тлу данашње [[Војводина|Војводине]] трговишта су постојала до [[18. век|18.]] и [[19. век]]а. У [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] [[19. век]]а је редовно вођен списак трговишта<ref>Државописи Србије (1897) Свеске II, VIII и XI</ref>. Она се често нису поклапала са [[варошица]]ма нити другим насељима. [[1839]]. године званично је постојало 18 трговишта, а [[1893]]. 110 (док је тада [[варош]]и и [[варошица]] било око 50)<ref>Којић, Б. (1970) ''Варошице у Србији XIX века'', Београд: Грађевинска Књига, стр. 7</ref>.
| |||