Википедија

Натурализам (филозофија) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 12:
Идеје и претпоставке филозофског натурализма су први пут виђене у радовима [[Јонија|Јонских]] [[Пресократовци|пресократовских филозофа]]. Један од таквих је био [[Талес из Милета|Талес]], који се сматра оцем науке, пошто први даје објашњења природних појава без употребе натприродних разлога. Ови рани филозофи поштују правила емпиријске студије која може да предвиди натурализам.<ref>[[Џонатан Барнс|Jonathan Barnes]]'s introduction to Early Greek Philosophy (Penguin)</ref>
 
Натурализам је у класичној индијској филозофије основа две од шест ортодоксних школа и једане хетеродоксне школе хиндуизма.<ref>A Chatterjee . [http://plato.stanford.edu/archives/fall2014/entries/naturalism-india/ Naturalism in Classical Indian Philosophy], The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2014 Edition), Edward N. Zalta (ed.</ref><ref>Dale Riepe (1996), Naturalistic Tradition in Indian Thought, Motilal Banarsidass, ISBN. {{page|year=1996|isbn=978-81-208-1293-2, ||pages =227}}-246</ref> Може се пратити уназад све до 2. века пре нове ере.<ref>Oliver Leaman (1999), ''Key Concepts in Eastern Philosophy.''</ref><ref>J Ganeri (2012), The Self: Naturalism, Consciousness, and the First-Person Stance, Oxford University Press. . {{page|year=2012|isbn=978-0199652365|pages=}}</ref>
 
Модерна наглашења методолошког натурализма су створили [[Схоластика|схолисти]] у 12. веку.
Ред 18:
Током [[Просветитељство|просветитељства]], велики број [[Филозоф|филозофа,]] укључујући [[Франсис Бејкон|Френсиса Бејкона]] и [[Волтер]]а, је истакао филозофска оправдања за уклањање натприродних сила из студија природног света.
 
Када су [[Пјер Симон Лаплас|Пјера Симона де Лапласа]] питали што нема помена о интервенцији Бога у његовом радовима из [[Небеска механика|небеске механике]], одговорио је: "није ми требала таква хипотеза."<ref>Rouse Ball, W. W. [1908] (2003) "[http://www.maths.tcd.ie/pub/HistMath/People/Laplace/RouseBall/RB_Laplace.html Pierre Simon Laplace (1749–1827)]", in ''A Short Account of the History of Mathematics'', 4th ed., Dover. {{page|year=2003|id=ISBN 0-486-20630-0|pages=}}</ref>
 
Тренутна употреба термина натурализам потиче од дебата у Америци у првој половини 20 века. За натуралисте је природа једина стварност, не постоји "натприродно". Научни метод треба користити за истраживање све стварности, укључујући и људски дух.<ref>Papineau, David [http://plato.stanford.edu/entries/naturalism/ "Naturalism"], in "The Stanford Encyclopedia of Philosophy"</ref>
Ред 34:
== Погледи ==
=== Алвин Плантинга ===
[[Алвин Плантинга]], [[професор емеритус]] филозофије на [[Универзитет Нотр Дам|Универзитету Нотре Дама]]<ref>http://philosophy.nd.edu/people/alvin-plantinga/</ref> и [[Хришћани|хришћанин]] је постао познати критичар натурализма и еволуције.<ref name="Beilby2002p9">{{Cite bookharvnb|url=https://books.google.com/books?id=p40tc_T7-rMC&pg=PR9|title=Naturalism Defeated?: Essays on Plantinga's Evolutionary Argument Against Naturalism|last=Beilby|first=J.K.|publisher=Cornell University Press|year=2002|isbn=9780801487637|series=G - Reference,Information and Interdisciplinary Subjects Series|lccn=2001006111|pagesp=9}}</ref> Он тврди да је вероватноћа да је еволуција створила човека ниска или непостојећа, ако је нико није усмеравао (на пример Бог). 
 
Плантинга тврди да натурализам и еволуција пружају незаустављивог "''победника'' за веровање да су наше когнитивне способности поуздане".<ref name="Beilby2002">{{Cite bookharvnb|url=https://books.google.com/books?id=p40tc_T7-rMC&pg=PA1|title=Naturalism Defeated?: Essays on Plantinga's Evolutionary Argument Against Naturalism|last=Beilby|first=J.K.|publisher=Cornell University Press|year=2002|isbn=978-0-8014-8763-7|series=Reference, Information and Interdisciplinary Subjects Series|location=Ithaca|chapter=Introduction by Alvin Plantinga|lccn=2001006111|pagespp=1–2,10}}</ref>
 
=== Роберт Т. Пенок ===
Ред 46:
[[Вилард Ван Орман Квин]] описује натурализам као одредбу да не постоји никакав већи суд за истину од природних наука. Нема боље методе од научне методе за испитивање научних тврдњи, а нема ни потребе ни места за "прве филозофије", попут [[Метафизика|метафизике]] или [[Епистемологија|епистемологије]].
 
Стога, филозофија треба да користи закључке научника у својим настојањима и да критикује ако су ови захтеви неосновани или контрадикторни. По његовом виђењу, филозофија је емпириска попут науке.<ref name="Rudder">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9G_bIWzgjFkC&pg=PA5|title=Naturalism and the First-Person Perspective|publisher=Oxford University Press|year=2013|id=ISBN 0-19-991474-5|authorlast=Lynne Rudder|first=Lynne|pages=5}}</ref> Натурализам није догматска вера у то да је модерна науке потпуно тачна. Уместо тога, он само тврди да је наука најбољи начин за проучавање универзума. Међутим, Квиново мишљење не дели велики број филозофа.<ref>{{Cite encyclopedia|year=2012|title=Naturalized Epistemology|encyclopedia=The Stanford Encyclopedia of Philosophy|url=http://plato.stanford.edu/archives/sum2012/entries/epistemology-naturalized/|accessdate=2014-06-04|last=Feldman|first=Richard|editor-last=Zalta|editor-first=Edward N.|editor-link=Edward N. Zalta|edition=Summer 2012|quote=Quinean Replacement Naturalism finds relatively few supporters.}}</ref>
 
=== Карл Попер ===
Ред 59:
== Литература ==
* Audi, Robert (1996). "Naturalism". In Borchert, Donald M. The Encyclopedia of Philosophy Supplement. USA: Macmillan Reference. стр. 372–374. 
* Danto, Arthur C. . "Naturalism". In Edwords, Paul. The Encyclopedia of Philosophy. New York: The Macmillan Co. and The Free Press.. (1967). стр. {{page|year=1967|id=|pages=448}}.–450. 
* Kurtz, Paul (1990). Philosophical Essays in Pragmatic Naturalism. Prometheus Books. 
* Lacey, Alan R. . "Naturalism". In Honderich, Ted. The Oxford Companion to Philosophy. Oxford University Press.. (1995). стр. {{page|year=1995|id=|pages=604}}.–606. 
* Post, John F. . "Naturalism". In Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy. Cambridge University Press.. (1995). стр. {{page|year=1995|id=|pages=517}}.–518. 
* [[Карл Сејган|Sagan, Carl]] (2002). Cosmos. Random House. <nowiki>ISBN 978-0-375-50832-5</nowiki>.<br />
 
 
== Даље читање ==
Линија 70 ⟶ 71:
* Miguel Espinoza, Repenser le naturalisme, Paris: L'Harmattan, 2014. 
* Friedrich Albert Lange, The History of Materialism, London: Kegan Paul, Trench, Trubner & Co Ltd, 1925, <nowiki>ISBN 0-415-22525-6</nowiki> 
* David Macarthur, "Quinean Naturalism in Question," Philo. vol 11, no. 1 (2008).<br />
 
 
== Спољни линкови ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Натурализам_(филозофија)”