Милан Илић Чича — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
види још |
Нема описа измене |
||
Ред 7:
| датум_рођења = [[1886]].
| место_рођења =[[Горња Трешњевица|Г. Трешњевица]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = {{Датум смрти|1942|1|21|1886||}}
| место_смрти =[[Пјеновац]], код [[Хан Пијесак|Хан-Пијеска]]
| држава_смрти =
|професија=земљорадник
|КПЈ=[[1919]].
Ред 30:
После [[Априлски рат|Априлског рата]], активно је радио на припремама за устанак. Почетком јула, у близини његовог села формиран је [[Први шумадијски партизански одред|Први шумадијски НОП одред]], именован је за заменика команданта Одреда. Учествује и предводи Одред у многим акцијама. Нарочито се истиче у борбама за ослобођење и одбрану [[Рудник]]а. Личним примером показује као се треба борити, при чему често користио искуство из [[Први светски рат|Првог свeтског рата]]. [[Трећи рајх|Немци]] су, крајем августа [[1941]]. године, извели специјалну акцију на [[Горња Трешњевица|Горњу Трешњевицу]] да би запалили његову кућу, а током [[1942]]. године за њим је била расписана потерница од 50.000 динара.
Када су [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] на превару ухватили, а затим и стрељали, команданта [[Први шумадијски партизански одред|Првог шумадијског одреда]] [[Милан Благојевић Шпанац|Милана Благојевић Шпанца]], [[27. октобар|27. октобра]] [[1941]]. године, команду над Одердом преузима Чича шумадијски. У новембру учествује у тешким борбама против надмоћног непријатеља, који је тежио да уништи слободну територију у [[Шумадија|Шумадији]] и западној [[Србија|Србији]]. Тада се, са делом Одреда повлачи у [[Санџак]]. Од тог дела који се повукао, формиран је Пети (шумадијски) батаљон [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], а Милан је постао командант батаљона. Крајем децембра прелази у источну [[Босна|Босну]] и учествује у борбама код [[Власеница|Власенице]], на Плацама, око [[Хан Пијесак|Хан-Пијеска]] и
Погинуо је у [[Борба у Пјеновцу|борби на Пјеновцу]], [[21. јануар]]а [[1942]]. године. Заједно са њим погинули су командант [[Романијски партизански одред|Романијског партизанског одреда]] [[Славиша Вајнер Чича]] и политички комесар Петог батаљона Прве пролетерске бригаде [[Драган Павловић Шиља]], народни хероји.
Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[25. септембар|25. септембра]] [[1944]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
Имао је деветоро деце међу којима је Росанда Радовановић (1924), рођена Илић.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/354125/Spektar/Zivot-i-stil/Prijateljstvo-dugo-sedam-decenija Пријатељство дуго седам деценија („Политика“, 30. април 2016)]</ref>
== Референце ==
| |||