Селим II — разлика између измена

Након изненадне смрти свог брата Мехмеда, његов најстарији брат, Мустафа, дошао је у Манису и тамо био санџак-бег. Пошто је Мустафа нешто касније уклоњен са те позиције, Сулејман је Манису уступио Селиму. УПринц почеткуСелим јеније добропоказао владао,неке алипосебне сеспособности каснијена препустиопочетку алкохолусвог и сексуалнимуправљања задовољствимасанџаком. ЈеднеЊегова ноћибраћа Сулејман је дошао дасу га проверисматрала инекомпетентним затекаоу габорби у пијаномза стањупресто. Нико одније његани није очекиваослутио да ће постатион султан једногједнога дана, нитиступити јена икоосмански у њему видео претњупресто. Селима је то веома тиштило, те је побегао у пороке.

Селим није био ни војно активан, иако је био добар стрелац и мачевалац. Отац га је веома ретко звао у походе. Он је имао трауму са ратишта, те је чак и бежао од похода и војних акција. То је сметало јаничарима, који га уопште нису волели. Касније, Сулејман је Селима послао као валију у [[Конија|Коњу]]. Тамо се 1545. жени султанијом Нурбану, мајку будућег султана Мурата III. 1553

Године1553., након смрти погубљења брата Мустафе и смрти брата Џихангира, Селим остаје једини претендент на престо заједно са својим братом Бајазитом. У овој трци за престо, иако је Бајазит имао подршку свих, Селим је победио. Он је био послушан и без поговора је извршавао све очеве наредбе за разлику од Бајазита са којим је увек било натезања. Бајазит је касније подигао побуну против брата Селима, али је њихов отац подржао Селима. Битка између двојице браће, познатија као битка код Коње, десила се 1559. године. Победник ове битке био је Селим. Бајазит, међутим, бежи у Персију и тамо постаје заробљеник [[Тахмасп I|шаха Тахмаспа]]. Сулејман и Селим су водили преговоре са шахом око тога ко ће преузети принца Бајазита и његове синове. Селим је нудио много више од оца, те му је шах уступио Бајазита. Бајазит је са четворицом синова, у Казвину, одмах по преузимању погубљен од стране Селима. Тако је Селим остао једини претендент на престо. Селим, за разлику од Бајазита није био војно активан, иако је био вешт мачевалац. У неколико наврата би му позлило за време похода због призора виђених у току битке и погубљења ратних заробљеника.

Након смрти свог оца Сулејмана I 1566. године, Селим постаје једанаести султан османског царства. Пошто је Сулејман умро на ратишту, од Селима је захтевано да пожури и наследи оца што је пре могуће. Селим II је устоличен у Београду 1566. године. Био је први султан који није активно учествовао у војним походима, као и први султан који је сву власт препустио својим везирима. Водио је сарајски живот, бавећи се поезијом и другим стварима. Добар део власти био је у рукама Мехмед Соколовић паше.

Селим II je потписао мир са хабзбуршким царем [[Максимилијан II, цар Светог римског царства|Максимилијаном II]] 1568. [[Максимилијан II, цар Светог римског царства|Максимилијан II]] прихватио је да плаћа Селиму данак у износу од 30 000 дуката, као и да призна његов ауторитет у Молдавији и Влашкој.

У његово време било је значајнијих војних сукоба. Један од тих сукоба био је против Русије. Турци су имали план да уједине Волгу и Дон каналом. У лето 1569. много гарнизона јаничара заједно са пешадијом отишло је у поход на Астракан. Њихови минери су почели да копају канале, док је флота опседала Азов. Астракански гарнизон је одбио освајаче, а руска коњица од 15 000 војника победила је татаре и мајсторе који су ратовали на страни Османлија. Османска флота била је уништена у олуји. Године 1570. године амбасодори [[Иван IV Грозни|Ивана IV Грозног]] су у Истанбулу склопили мир. Походи по Хејазу и Јемену били су, такође, веома успешни.

Селим II је 1571. наредио да се освоји Кипар звог тога што су пирати под заштитом Венеције ширили кугу по земљама османских вазала, те је Селим био принуђен да поведе поход против њих. То освајање довешће до првог значајног пораза Османлија. Исте године, Шпанија и [[Млетачка република|Венеција]] уједињују се против Турака и до ногу их побеђују у [[Битка код Лепанта|бици код Лепантоа 1571]]. Тиме је Медитеран ослобођен турског приватног власништва. Иако је изгубио битку код Лепантоа, Османлије су већ 1572. године повратиле контролу над Тунисом. За непуних шест месеци Османлије, што је рекорд у историји Османске империје, обнављају флоту и враћају контролу над Медитераномвећ 1573. Такође,године враћају контролу над ТунисомМедитераном. повратили су 1572.

У његово време његова сестра Михримах владала је као Валиде јер је њихова мајка Рокселана умрла пре него што је Селим дошао на престо. Била је најмоћнија жена у царству и често је позајмљивала новац Селиму за потребе војске. Тако је било зато што је Селим трошио своје огромно лично богатство на пројекте у области архитектуре везане за религију.

Његово залагање за Ислам ишло је много изаван граница Истанбула. Султан Селим II је наставио путем својих родитеља и бавио се ситуацијом у Меки. Његов рад је дао великој џамији изглед османског стила који је приметан и данас. Такође, модернизовао је водовод у Меки, који је био застарео.