У [[Стари завет|Старом завету]] јеврејска реч преведена као ‘Црвено море’ обично се сматра да значи ‘Рогозно’ или ‘Мочварно море’; до промене у терминологији дошло је још у [[Септуагинта|Септуагинти]] (LXX) или [[Вулгата|Вулгати]], али не постоји никакво задовољавајуће објашњење. У неким случајевим чини се да се тај назив односи на [[Суецки залив]] (нпр., 2 Мој 10,19), а у другим на [[Акапски залив|Акабски залив]] (нпр., 1 цар 9,26). Међутим, употреба овог назива да би се означило место где су [[ИзраиљциИзраелци]] прешли преко мора што је забележено у Мој 14 и 15, била је често повод расправа. Неки старији научници сматрају да се овде мислило или на Суецки или на Акабски залив; однедавно многи критичари сматрају да се излазак догодио у северном делу, можда у источној области Делте [[Нил]]а, или на јужном продужетку данашњег језера [[Мензалех]], једној лагуни близу Средоземног мора. Иако су постојале многе теорије где се прелазак догодио, археолошка истраживања у вези са преласком Израелаца преко Црвеног мора су показала да се прелазак догодио у Акапском заливу од полуострва Нувиба (Нуеба) до данашње Саудијске Арабије. Прелазак Црвеног мора означио је крај израиљскогизраелског ропства у Египту, те се стога сматра прекретницом у њиховој судбини (нпр., Пс 66,6; 78,53; 114,3). У Новом завету (1 Кор 10,2) сматра се прасликом хришћанског крштења.
