Леонид Говоров — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Нема описа измене
Ред 63:
У априлу 1942. године Говоров је постављен за главно-командујућег Лењинградске борбене групације на Лењинградском фронту, која је била сачињена од јединица некадашњег Лењинградског и Волковског фронта.{{sfn|Glantz|2002|pp=182}} У јулу је поново формиран Волковски фронт, па је Говоров постао главно-командујући целокупног Лењинградског фронта, заменивши на овој позицији генерал-пуковника М. С. Кошина. Лењинград је био одсечен од остатка Русије још од септембра 1941. године што је имало катастрофалне последице по цивилно становништво које није на време евакуисано. Такозвани „Пут живота“, преко залеђеног [[Ладошко језеро|Ладошког језера]], који је био једина линија снабдевања опкољеног града, редовно је бомбардован из ваздуха. Совјетске снаге су током 1942. године покренуле неколико офанзива не би ли разбиле обруч око Лењинграда, али у томе нису успеле. Совјетска Љубанска офанзива је чак за последицу имала опкољавање и уништење највећег дела совјетске 2. јуришне армије.<ref>{{harvnb|Isayev||pp=134}}</ref> У оваквој ситуацији Говоровљево искуство као артиљерца је сматрано непроцењивим, с обзиром да је град био под константном ватром немачке артиљерије и један од његових главних задатака био је организација артиљеријских против-удара по положајима немачке артиљерије.<ref name="Glantz pp. 214" />
 
Чим је преузео команду над Лењинградским фронтом у јулу 1942. године, Говоров је покренуо неколико локалних контра-напада на различитим секторима фронта, а у склопу припрема за офанзиву већих размера. Заједно са Волкоским фронтом, Лењинградски фронт требало је да покрене офанзиву за разбијање немачке блокаде, на сектору јужно од Ладошког језера, где је немачки обруч био најтањи и где је Лењинградски и Волкоски фронт раздвајао појас под немачком контролом који није био шири од 16 km. У исто време немачке снаге планирале су операцију Нордлихт чији циљ је био заузимање града и спајање са финским јединицама. За извођење операције Немци су довукли јединице које су учестовалеучествовале у освајању Севастопоља, у јулу 1942. године.<ref>{{harvnb|Glantz|2002|pp=213–214}}</ref> Ни једна од зараћених страна није имала представу о томе да друга страна припрема офанзиву. Као резултат ове околности совјетска Сињавинска операција је претрпела неуспех и 2. јуришна армија је по други пут десеткована од почетка године, али су и немачке снаге пртрпеле тешке губитке због чега је отказана Операција Северна светлост.<ref>{{harvnb|Glantz||pp=230}}</ref>
 
[[Датотека:Iskra 21-1-43.jpg|thumb|right|250p|Мапа оперције Искра, јануар 1943. год.]]