Масакр у Гудовцу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 235:
Да би следећи дан [[28. април]]а 1941. у рану зору, по налогу [[Усташе|усташких]] власти из [[Загреб]]а почео невиђени терор по бјеловарским селима где су хапшени [[Срби]] и довођени у [[Гудовац]]. Руководилац целе акције хапшења и убијања Срба у Гудовцу 28. априла 1941. био је [[Мартин Цикош]]. Ухапшени [[Срби у Хрватској|српски]] цивили били су смештени у неки затвор (саграђен у доба [[Аустроугарска|Аустроугарске]]), прекопута школе. Увече тог 28. априла 1941. изведени су на улицу где су били постројени испред [[Еуген Кватерник|Еугена Диде Квартерника]] (сина [[Славко Кватерник|Славка Квартерника]]) и других високих усташких функционера. Затим су спроведени на сајмиште на крају села, где су и побијени. Пре њиховог убиства, жртве су натеране да ископају себи раку, величине 42х2 метра.<ref name="deseti" /><ref name="jadovno" />
Према једној белешци [[Зигфрид Каше|Зигфрида Кашеа]] од 30. априла, претходног дана министар спољних послова НДХ [[Младен Лорковић]] да су у близини Бјеловара Срби убили 11 Хрвата и да су усташе за одмазду смакнуле 192 Србина у суседном селу Гудовцу. Након масакра, заповедник оближње немачке војне јединице наредио је хапшење око 40 особа. Власти НДХ су, међутим,
Колико год да су били свирепи, Немци нису без узбуђења примили вест о овом злочину. Једна комисија коју су они одредили, изввршила је ексхумацију и фотографисала лешеве. Њен записник се налази међу документима Рајха под насловом "Ustaschenwerk bei Bjelovar" (Дело усташа код Бјеловара).<ref>Убице у божје име – Ерве Лоријер Филип Вишњић – Београд pp. 1987 48</ref>
| |||