Ахмед I — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Проширење појединих чланака. |
Исправљене поједине граматичке неправилности унутар текста. |
||
Ред 49:
По устоличењу на трон, Ахмед је именовао Џигализаде Јусуф-пашу као команданта источне војске. Војска је марширала из Цариграда 15. јуна 1604. године, што је било прекасно, а када су стигли у источни фронт 8. новембра 1604. године, Сафавидска војска је заробила [[Јереван]], и ушли су у [[Карс]], где су се зауставили код [[Акхисар]]а. Упркос повољним условима, Синан-паша је одлучио да за зиму остане у [[Ван (град)|Ван]], али онда су марширали до [[Ерзурум]]а да зауставе Сафавидски напад. То је изазвало немире у оквиру војске, и година је практично изгубљена за Османлије.<ref name=islamans>{{cite encyclopedia |url=http://www.islamansiklopedisi.info/dia/pdf/c02/c020017.pdf| title=Ahmed I |encyclopedia=İslam Ansiklopedisi |publisher=Türk Diyanet Vakfı |pages=30–33 |year=1989 | volume=1}}</ref>
1605. године, Синан-паша је јурио да заузме [[Табриз]], али је војска подривала Косу Сефер-пашу, беглербега Ерзурума, војска је марширала независно од Синан-паше и самим тим је он заробљен као ратни заробљеник од стране Сафавида. Османска војска је била усмерена ка Урмији, али су прво морали да оду до Вана, а затим да побегну у Дијарбекир. Синан-паша је за то време изазвао побуну извршавања беглербега у Алепу, Џанбулатоглу Хусејин-паша, који је дошао да пружи помоћ, стигао је прекасно. Убрзо је он умро, а Сафавидска војска била је у стању да заузме неколико
=== Рат са Хабзбурзима ===
Ред 65:
=== Османско-Сафавидски рат: Мир и наставак ===
Нови везир, Насух-паша, није хтео да се бори против Сафавида. Сафавидски Шах је такође послао писмо и рекао је да је спреман да потпише мир, којим би он послао по 200 војника у Цариград сваке нове године. Дана 20. новембра 1612, уговор Насух-паше је потписан, а Шах је уступио све земље Османском царству које је освојио у рату 1578-90.
Међутим, мир се завршио 1615. године, када Шах није послао 200 војника. Дана 22. маја 1615, велики везир Окуз Мехмед-паша је организовао напад на Персију. Мехмед-паша је одложио напад до наредне године, до када су се Сафавиди припремили и напали Гању. У априлу 1616, Мехмед-паша је напустио Алеп са великим бројем
== Капитулација и трговински уговори ==
Ред 74:
== Лични живот ==
[[Датотека:The Sultan Ahmed Mosque (Blue Mosque) (8290130241).jpg|thumb|right|Џамија Ахмедија]]
Ахмедова мајка је била [[Султанија Хандан]], [[Грци|Гркиња]] чије је име по доласку у Истанбул било Хелена. Он је био рођен у [[Маниса|Маниси]], као син престолонаследника [[Мехмед III|Мехмеда III]], којег је наследио [[1603]]. године,
Султан Ахмед I је саградио једну од најлепших и највећих џамија у [[Истанбул]]у, [[Плава џамија|Ахмедију]], позната такође под именом "Плава Џамија".
Ред 80:
Његова најпознатија супруга је била [[Султанија Махпејкер Косем]], која је била мајка [[Мурат IV|Мурата IV]] и [[Ибрахим I|Ибрахима]], Султан је такође био ожењен и са Махфируз Хатиџе Султанијом која је била мајка [[Осман II|Османа II]]. Након што је [[1617|1617.]] године султан Ахмед умро, престо је наследио његов брат [[Мустафа I]], јер је његов син Осман био премлад, мада када је Ахмет умро Осман је имао 13 година, а баш онолико година са колико се и сам Ахмед попео на престо. Султан Ахмед био је отац три будућа султана: [[Осман II|Османа II]], [[Мурат IV|Мурата IV]] и [[Ибрахим од Османског царства|Ибрахима]].
Такође, султан Ахмед I веома је волео лов, а омиљено место за лов било му је Једрене, бивша престоница Османског царства, а касније ловачка резиденција будућих султана.
=== Љубав према вери ===
Ахмедово залагање и љубав према [[Ислам]]у било је фасцинантно. Он је владао и живео скроз по религијским правилима, баш онако како је описано у [[Куран]]у. Због своје велике побожности, Ахмед је лично наредио да се граде мање џамије у околним Османским земљама, такође је лично спашавао угрожене [[Муслимани|муслимане]] који су се налазили у [[Католичанство|католичким]] земљама. Ахмед је саградио многе џамије широм света, али оне су све мање познате. Он је веома често ишао у џамију, и увек би се помолио. Увео је правило да се сваки становник у [[Истанбул]]у мора помолити молитвном у
== Смрт ==
| |||