Ахмед I — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Проширење појединих чланака.
Исправљене поједине граматичке неправилности унутар текста.
Ред 49:
По устоличењу на трон, Ахмед је именовао Џигализаде Јусуф-пашу као команданта источне војске. Војска је марширала из Цариграда 15. јуна 1604. године, што је било прекасно, а када су стигли у источни фронт 8. новембра 1604. године, Сафавидска војска је заробила [[Јереван]], и ушли су у [[Карс]], где су се зауставили код [[Акхисар]]а. Упркос повољним условима, Синан-паша је одлучио да за зиму остане у [[Ван (град)|Ван]], али онда су марширали до [[Ерзурум]]а да зауставе Сафавидски напад. То је изазвало немире у оквиру војске, и година је практично изгубљена за Османлије.<ref name=islamans>{{cite encyclopedia |url=http://www.islamansiklopedisi.info/dia/pdf/c02/c020017.pdf| title=Ahmed I |encyclopedia=İslam Ansiklopedisi |publisher=Türk Diyanet Vakfı |pages=30–33 |year=1989 | volume=1}}</ref>
 
1605. године, Синан-паша је јурио да заузме [[Табриз]], али је војска подривала Косу Сефер-пашу, беглербега Ерзурума, војска је марширала независно од Синан-паше и самим тим је он заробљен као ратни заробљеник од стране Сафавида. Османска војска је била усмерена ка Урмији, али су прво морали да оду до Вана, а затим да побегну у Дијарбекир. Синан-паша је за то време изазвао побуну извршавања беглербега у Алепу, Џанбулатоглу Хусејин-паша, који је дошао да пружи помоћ, стигао је прекасно. Убрзо је он умро, а Сафавидска војска била је у стању да заузме неколико стратечкихстратешких градова.<ref name=islamans/>
 
=== Рат са Хабзбурзима ===
Ред 65:
 
=== Османско-Сафавидски рат: Мир и наставак ===
Нови везир, Насух-паша, није хтео да се бори против Сафавида. Сафавидски Шах је такође послао писмо и рекао је да је спреман да потпише мир, којим би он послао по 200 војника у Цариград сваке нове године. Дана 20. новембра 1612, уговор Насух-паше је потписан, а Шах је уступио све земље Османском царству које је освојио у рату 1578-90. АСултан Ахмед је уступио границе Персији, које су биле освојене 1555. године.
 
Међутим, мир се завршио 1615. године, када Шах није послао 200 војника. Дана 22. маја 1615, велики везир Окуз Мехмед-паша је организовао напад на Персију. Мехмед-паша је одложио напад до наредне године, до када су се Сафавиди припремили и напали Гању. У априлу 1616, Мехмед-паша је напустио Алеп са великим бројем војскевојника одакле су отишли у [[Јереван]], где је пропустио прилику да заузме град и где се касније повукао у [[Ерзурум]]. Касније је он био уклољенуклоњен са положаја и замењен са [[Дамат Халил-паша|Дамат Халил-пашом]]. Халил-паша је за зиму остао у [[Дијарбакир|Дијарбекир]], док је Кримски Хан, Џанибек Гирај, напао подручија Гања, Накхиџевен и Јулфа.
 
== Капитулација и трговински уговори ==
Ред 74:
== Лични живот ==
[[Датотека:The Sultan Ahmed Mosque (Blue Mosque) (8290130241).jpg|thumb|right|Џамија Ахмедија]]
Ахмедова мајка је била [[Султанија Хандан]], [[Грци|Гркиња]] чије је име по доласку у Истанбул било Хелена. Он је био рођен у [[Маниса|Маниси]], као син престолонаследника [[Мехмед III|Мехмеда III]], којег је наследио [[1603]]. године, укада добије одимао 13 година. Он је прекинуо традицију братоубиства, и послао је свог млађег брата Мустафу у стару палату заједно са Мустафином мајком и султанијом Сафије. Ахмед је био познат по својим способностима у мачевању, поезији, јахању и одличном познавању бројних језика. Ахмедов изгубљени стриц Јахја није био задовољан због тога што је Ахмед постао султан, и већину свог живота је провео у сплеткама да добије престо.
 
Султан Ахмед I је саградио једну од најлепших и највећих џамија у [[Истанбул]]у, [[Плава џамија|Ахмедију]], позната такође под именом "Плава Џамија".
Ред 80:
Његова најпознатија супруга је била [[Султанија Махпејкер Косем]], која је била мајка [[Мурат IV|Мурата IV]] и [[Ибрахим I|Ибрахима]], Султан је такође био ожењен и са Махфируз Хатиџе Султанијом која је била мајка [[Осман II|Османа II]]. Након што је [[1617|1617.]] године султан Ахмед умро, престо је наследио његов брат [[Мустафа I]], јер је његов син Осман био премлад, мада када је Ахмет умро Осман је имао 13 година, а баш онолико година са колико се и сам Ахмед попео на престо. Султан Ахмед био је отац три будућа султана: [[Осман II|Османа II]], [[Мурат IV|Мурата IV]] и [[Ибрахим од Османског царства|Ибрахима]].
 
Ахмед је остао упамћен као добар и праведан владар. Био је једини султан који је поштедио своју браћу, говорећи да је губитак брата највећа бол у животу. Ахмед је такође био песник, и писао је под псеудонимом Бахти, а своје песме најчешће је посвећивао својој миљеници, султанији Косем. ОнИмао је такођесвој биоврт веомагде талентованје уузгајао цвеће мачевањуразних врста, ау биотој јеколекцији ису генијалансе политичар,посебно течноналазили јејасмини, говориоомиљено неколикоцвеће странихсултаније језикаКосем.
 
Такође, султан Ахмед I веома је волео лов, а омиљено место за лов било му је Једрене, бивша престоница Османског царства, а касније ловачка резиденција будућих султана.
Ахмед је имао свој врт где је узгајао цвеће разних врста, у тој колекцији су се посебно налазили јасмини, омиљено цвеће султаније Косем.
 
=== Љубав према вери ===
Ахмедово залагање и љубав према [[Ислам]]у било је фасцинантно. Он је владао и живео скроз по религијским правилима, баш онако како је описано у [[Куран]]у. Због своје велике побожности, Ахмед је лично наредио да се граде мање џамије у околним Османским земљама, такође је лично спашавао угрожене [[Муслимани|муслимане]] који су се налазили у [[Католичанство|католичким]] земљама. Ахмед је саградио многе џамије широм света, али оне су све мање познате. Он је веома често ишао у џамију, и увек би се помолио. Увео је правило да се сваки становник у [[Истанбул]]у мора помолити молитвном у Петакпетак. Ахмед је својевољно прихватао све једнобожне религије, али је оштро критиковао многобожне религије.
 
== Смрт ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ахмед_I