Луизон Бобе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Нема описа измене
Ред 9:
| држава_рођења = [[Француска]]
| датум_смрти = {{датум смрти|1983|3|13|1925|3|12}}
| место_смрти = [[Бијариц]]
| држава_смрти = [[Француска]]
| држава = {{застава|Француска}}
| висина =
Ред 17:
| дисциплина = друмски
| тип = све/брдске трке
| године = 1947 — 1954<br />1954<br />1955<br />1956 — 1960<br />1961<br />1962
| године =
| тимови = Stella - Dunlop<br />Bottecchia<br />Mercier - A. Leducq<br />Mercier - BP - Hutchinson<br />Ignis<br />Margnat - Paloma
| тимови =
| Тур де Франс = 3 (1953, 1954, 1955)
| Поени Тур =
Ред 33:
| Млади такмичар Вуелта =
| Милан—Сан Ремо = 1 (1951)
| Фландрија = 1 (1955)
| Париз—Рубе = 1 (1956)
| Лијеж—Бастоњ—Лијеж =
Ред 39:
| Светски шампион = 1 (1954)
| Светски шампион 2 =
| Национални шампион = [[Датотека:Maillot_France.PNG]] 2 (1950, 1951)
| Национални шампион 2 =
| Трка кроз Србију =
| успеси = [[Критеријум Интернационал]] 1951. и 1952. године<br />[[Гран При Десет Нација]] 1952. године<br />[[Париз - Ница]] 1952. године<br />[[Трка око Фландрије]] 1955. године<br />[[Критеријум Дофине]] 1955. године<br />[[Тур Луксембурга]] 1955. године<br />[[Бордо - Париз]] 1959. године
 
| updated = [[4. мај]] [[2016]].
}}
'''Лујсон Бобе''' ({{јез-фра|Louison Bobet}}; [[12. март]] [[1925]] - [[13. март]] [[1983]]) је бивши [[Француска|француски]] професионални [[бициклизам|бициклиста.]], Професионалацу је биопериоду од 1947 до 19601962. године. Бобе је троструки освајачпобедник [[Тур де ФрансаФранс]]а.
 
Бобе је први велики француски возач после рата и први је возач који је освојио [[Тур де Франс]] три године заредом. Два пута је био национални шампион, а једном светски. Освојио је друго место на Ђиру 1957. године.
 
== Приватни живот ==
 
Бобе је рођен у Сен Мен ле Грану, у близини Рена. Отац му је купио бицикл кад је имао две године, а већ после пола године, могао је да прође шест километара. Бобеов отац се такође звао Луј, па су њега звали Лујсон (мали Луј) да би избегли забуну.
 
Његова сестра је играла [[стони тенис]], а брат [[фудбал]]. Лујсон је играо и једно и друго и био је шампион у стоном тенису. Његов ујак, Ремон, био је председник бициклистичког клуба у Паризу и притискао га је да се фокусира на бициклизам.
 
Прву трку возио је са 13 година, била је дуга 30 километара, а Бобе је завршио други у спринту. Наставио је да вози локалне трке, за возаче без лиценце. 1941. возио је незванични шампионат за јуниоре и завршио је на шестом месту, победник је био [[Рафаел Жемињани]], који му је касније постао сувозач и велики ривал. Током [[Други светски рат|другог светског рата]], Бобе је чувао поруке за [[француски покрет отпора]], а након [[Операција Оверлорд|Дана Д]] придружио се војсци, коју је напустио у децембру 1945. године.
 
== Каријера ==
 
=== 1947 — 1955 ===
Бобе је први велики француски возач после рата и први је возач који је освојио [[Тур де Франс]] три године заредом. Два пута је био национални шампион, а једном светски. Освојио је друго место на Ђиру 1957. године.
 
Бобе је био шампион у стоном тенису, пре него је започео аматерску каријеру у бициклизму, 1941. године. Био је у војсци током рата, а напустио је у децембру 1945. године.
Након напуштања војске, аплицирао је за лиценцу у бициклизму, а грешком му је послата лиценца за полу професионалце. А наконНакон успешне сезоне, 1947. године, прелази у професионални тим Стела, који је био мали тим и учествујеуглавном је возио трке по Британији. Бобе је самостално наступао на свомнеколико првомтрка у Француској и освојио их, тиме је добио позивницу да вози [[Тур де Франс]]у., Успешнуна каријерукоме завршиосу јетада 1960учествовали национални тимови. године, кадаБобе је аутоморао ударилода његаодустане на деветој етапи у [[Алпи|Алпима]] и његовогзаплакао братаје, Жаназбог којичега је такођедобио бионадимак професионалниу каравану "плачљива бициклистабеба".
 
Након повлачења из бициклизма, Бобе је отворио продавницу обуће, а постао је познат по улагању и развоју терапије таласима, која му је помогла кад се опорављао од удара аутомобила. Отворио је центар Лујсон Бобе. Ипак, умро је од рака, дан након што је напунио 58 година.
1948. Бобе је освојио друга места у Нанту и Бретањи, а освојио је трку у Паризу. Француски национални тим је добио новог менаџера и Бобе је био лидер тима на Туру. Након треће етапе, узео је жуту мајицу, наредног дана је изгубио, али је вратио након победе на шестој етапи. Када је трка дошла до Алпа, Бобе је имао 20 минута испред ветерана [[Ђино Бартали|Ђина Барталија]], а затим се десио један од најчаробнијих момената у историји Тура. Италија је била на ивици грађанског рата и министар је тражио од Барталија да скрене пажњу Италијанима тиме што ће доминирати на Туру. Бартали је освојио три етапе и Бобеова предност од 20 минута, претворила се у заостатак од 32 минута. Бобе је победио на две етапе и носио је жуту мајицу два пута, од новца који је зарадио преселио се у [[Париз]] и купио је радњу одеће жени.
 
1949. Бобе је освојио трку у Швајцарској, а на трци Сен Мен ле Гран заврши је на другом месту. Тур де Франс није успио да заврши, мучио се од почетка трке, првог дана је добио велики заостатак, као и још четворица из француског тима. Напустио је Тур током десете етапе, а на крају сезоне завршио је осми на гран прију Десет нација (незванично светско првенство у вожњи на хронометар).
 
1950. освојио је трке у Алжиру и Бретањи, на трци Рома - Наполи завршио је други, а затим је освојио национални шампионат. На Туру је возио са Жемињанијем, са којим је склопио чврсто пријатељство.Жемињани и Бобе су били на другом и трећем месту и надали су се освајању у одсуству повређеног [[Фаусто Копи|Фауста Копија]], али нису имали снаге и Тур је освојио [[Фердинанд Киблер]], Бобе је завршио трећи и освојио је брдску класификацију. 1951. освојио је Милан - Сан Ремо, Критеријум Интернационал и етапу на Париз - Ници, а затим је возио [[Ђиро ди Италија|Ђиро]] по први пут. Освојио је једну етапу и брдску класификацију, а у генералном пласману завршио је на седмом месту. Након Ђира освојио је национални шампионат, а на Туру је победио на једној етапи, а у генералном пласману завршио је на 20 месту. Мучио се у брдима, менаџер, Жан Бидо, послао је возаче да му помогну, али је одустао и концентрисао се на Жемињанија. На крају сезоне освојио је Ђиро ди Ломбардија трку. 1952. није возио ниједан гранд тур. Освојио је Критеријум Интернационал, Париз - Ницу, гран при десет нација и трку у Базелу. На Лијеж - Бастоњ - Лијежу завршио је четврти.
 
1953. освојио је неколико трка у Француској и етапу на Туру Романдије, на националном шампионату завршио је трећи. Након године паузе, вратио се на Тур де Франс. Победио је на етапи 18 са пет минута и преузео жуту мајицу, затим је победио на хронометру на етапи 20 и освојио је Тур са 14 минута испред другопласираног. Награду му је, у Паризу, уручио [[Морис Гарин]], победник првог Тура. Ипак на том Туру није било најбољих возача, [[Фердинанд Киблер]] и [[Фаусто Копи]] нису учествовали, [[Иго Кобле]] је возио веома лоше, а [[Ђино Бартали]] је био превише стар.
 
1954. освојио је неколико трка у Француској, укључујући и етапу на Критеријуму Дофине. На Тур де Франсу није било Италијана, али је Белгија дошла са јаким тимом. Бобе је преузео жуту мајицу на четветој етапи па је изгубио на осмој. Лидери су се смењивали док Бобе није опет доминантно победио на Изоарду, на етапи 18, након чега је победио на хронометру на етапи 21 и освојио је Тур са 15 минута испред Киблера. Неколико недеља касније, освојио је светско првенство у Немачкој.
 
На почетку 1955 освојио је трку у Лиможину и трофеј Седис. На [[Трка Париз—Рубе|Париз—Рубеу]] завршио је трећи, а затим је освојио [[Трка око Фландрије|Фландрију]]. Бобе је освојио и Тур Луксембурга и Критеријум Дофине, где је победио на три етапе. На националном шампионату завршио је други, након чега је освојио трећи Тур заредом. Менаџер Марсел Бидо је тражио од тима да сви возе за Бобеа, који је победио на две етапе и освојио Тур, али је завршио са рупама у месу и мртву кожу требало је одстранити операцијом, нико се није усуђивао да помене рак.
 
=== 1956 — 1962 ===
 
1956. стартује са другим местом у Каену, а након неколико мањих трка, освојио је [[Трка Париз—Рубе|Париз—Рубе]]. Није учествовао на Туру, а до краја сезоне је победио у Лијежу и неколико мањих трка у Француској. Наредне године је освојио друго место на Ђиро ди Италији, уз једну етапу. На Тур се вратио после две године, 1958. и завршио га је на седмом месту. Задњи Тур возио је 1959. али га је напустио током 18 етапе.
 
1960. остварио је девет победа, а 1961. четири. Задњу победу остварио је на трци Барсац.
 
== Крај каријере и смрт ==
 
Успешну каријеру завршио је 1962. године, када је аутомобил ударио њега и његовог брата Жана, који је такође био професионални бициклиста.
Након повлачења из бициклизма, Бобе је отворио продавницу обуће, а постао је познат по улагању и развоју терапије таласима, која му је помогла кад се опорављао од удара аутомобила. Отворио је центар Лујсон Бобе. Ипак, умро је од рака, дан након што је напунио 58 година.
 
Умро је од рака, дан након што је напунио 58 година. Рак се помињао и током операције мртве коже. Бобе је сахрањен на гробљу у Сен Мен ле Грану и у граду је отворен музеј у његову част.
 
== Спољашње везе ==
Линија 71 ⟶ 105:
* [http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=2357 Профил на бициклистичкој архиви]
* [http://www.cyclinghalloffame.com/riders/rider_bio.asp?rider_id=32 Биографија Лујсона Бобеа]
* [http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/coureur/2948.html Резултати Лујсона Бобеа на Тур де Франсу]
{{DEFAULTSORT:Бобе, Лујсон}}