Франсоа Митеран — разлика између измена

Митеран је студирао од 1925. до 1934 на Колеџу Сан-Пол у [[Ангулем]]у, где се учланио у студентску организацију ''[[Католичка акција|Католичке акције]]''. По доласку у париз у јесен 1934, уписао се на -{[[École Libre des Sciences Politiques]]}- где је дипломирао у јулу 1937. Митеран је око годину дана био члан ''Националних добровољаца'' ({{јез-фра|Volontaires nationaux}}), организације повезане са [[Франсоа де ла Рок|Франсоа де ла Роковом]]овом екстремно-десничарском организацијом ''[[Ватрени крст]]'' ({{јез-фра|Croix de Feu}}); лига је претходно учествовала у [[Криза 6. фебруара 1934.|Кризи 6. фебруара 1934.]] која је довела до пада друге ''Левичарске коалиције'' ({{јез-фра|Cartel des Gauches}}).<ref name="Péan">-{[[Pierre Péan]], ''Une jeunesse française'', ppp. 23-35}-, (Митеранова биографија)</ref>

Кад је током 1990их откривено Митераново учешће у овим конзервативним десничарским покретима, он је своја дела приписао миљеу своје младости. Митеран је такођеи имао неке личне и породичне везе са припадницима екстремно-десничарске терористичке групе ''-{[[La Cagoule]]}-'' током 1930их.<ref>-{[[Henry Rousso]], ''Le Syndrome de Vichy'', ppp. 365}-</ref>

Митеран је служио војни рок од у 23. пуку колонијалне пешадије. 1938. је постао најбољи пријатељ са Жоржом Дајаном, Јеврејином и социјалистом кога је спасао од антисемитских агресија национал-ројалистичког покрета ''[[Француска акција]]''.<ref>-{Jean Lacouture, ''Mitterrand, une histoire de Français'', éd. du Seuil, « Points »,. ppстр. 46/48}-</ref> Пријатељство са Дајаном је навело Митерана да почне да преиспитује неке од својих националистичких идеја. Након завршетка студија права, у септембру 1939. је послат на [[Мажино линија|Мажино линију]] код [[Монмеди]]ја, у чину пешадијског наредника. Верио се са Мари-Луизом Терас (касније позната као глумица [[Катрин Ланже]]) у мају 1940. (али је она раскинула веридбу у јануару 1942). Након сазнавања о нацистичким концентрационим логорима на крају Другог светског рата, Митеран се одрекао католичке идеологије у којој је васпитан, и идентификовао се као [[агностицизам|агностик]].<ref>{{cite book|last=Tiersky|first=Ronald|title=François Mitterrand: A Very French President|url=http://books.google.com/books?id=LiHLZQ6XtzEC&pg=PA287|year=2003|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=978-0-7425-2473-6|pages=287–287}}</ref>

[[СликаДатотека:Reagan Mitterrand 1981.jpg|мини|upright|Митеран са америчким председником [[Роналд Реган|Роналдом Реганом]], 1981.]]

Почетак Митерановог првог мандата је обележила левичарска економска политика, базирана на [[110 предлога за Француску]] и Заједничком програму из 1972. који су саставиле Социјалистичка, Комунистичка и [[Лева радикална партија|Лева радикална партија]]. Ова политика је подразумевала неколико национализација, 10% повећање минималне плате, радну недељу од 39 сати, 5 недеља одмора годишње, успостављање солидарног пореза на богатство, повећање социјалних давања, проширење радничких права на консултације и информације о својим послодавцима (кроз [[Жан Ору|Оруов закон]]). Циљ је био да се поспеши економска тражња а тиме и економска активност ([[кејнзијанизам]]), али је стимулативна фискална политика коју је спроводила Моруоова влада била у нескладу са стегнутом монетарном политиком коју је спроводила Банка Француске.<ref>-{Reichart, Alexandre (2015). "[http://www.jeeh.it/articolo?urn=urn:abi:abi:RIV.JOU:2015;1.11 French Monetary Policy (1981–1985), A Constrained Policy, between Volcker Shock, the EMS and Macroeconomic Imbalances]". ''Journal of European Economic History''. ISSN 0391-5115, 44(1),. ppстр. 11–46.}-</ref> Стопа незапослености је наставила да расте, а [[Француски франак|франак]] је девалвирао три пута.<ref>{{Cite journal|last=Lombard|first=Marc|date=April 1995|title=A re-examination of the reasons for the failure of Keynesian expansionary policies in France, 1981-1983|url=|journal=Cambridge Journal of Economics|volume=19|doi=|pmid=|access-date=2016-06-06}}</ref>

Учињени су велики напори да се побољша стамбени положај и здравствена заштита, а влада је такође покушала да се реформом школства ухвати у коштац са лошим успехом у школи деце из радничке класе. У циљу појачања политичког учешћа, влада је повећала финансијска давања локалним политичарима, који су добили и право на плаћено одсуство са својих послова како би похађали курсеве из области јавне управе. Давања за особе са инвалидитетом су повећана, а начињен је напредак и у плати и условима у војсци. Декретом из јануара 1982. су уведени „уговори солидарности“, по којима су фирме могле да добију субвенције за увођење рада на пола радног времена или раног пензионисања ако би истовремено стварале нова радна места. Декретом из марта 1982. је омогућио запосленима да се пензионишу са 60 година старости уз пензију висине 50% просечне зараде током 10 година рада током којих су највише зарађивали. 1983. су донети закони у циљу постизања веће једнакости у приватном сектору. Предузећа су морала да сачињавају годишње извештаје о приликама за тренинг и условима рада за жене, и да представе статистичку анализу њиховог положаја у предузећу, а раднички комитети су били задужени да се старају о спровођењу мера за промовисање једнакости.<ref name="ReferenceB">-{''Mitterrand's France'' Edited by Sonia Mazey and Michael Newman}-</ref> Осим тога, уведена су нова давања за незапослене раднике који су престали да испуњавају услове за осигурање од незапослености.<ref name="Vail2009">{{cite book |title=Recasting Welfare Capitalism Economic Adjustment in Contemporary France and Germany |first=Mark I. |last=Vail |year=2009 |location=Philadelphia |publisher=Temple University Press |isbn=978-1-59213-967-5}}</ref> У децембру 1982. је донет закон који је вратио радницима право да бирају администраторе у фондовима за социјалну заштиту, што је пракса коју је Шарл Де Гол укинуо 1967.<ref>-{''Contemporary France: Politics and Society Since 1945'' by D. L. Hanley, Miss A P Kerr, N. H. Waites}-</ref>

Када је у питању подршка новим француским технологијама коју је започео његов претходник [[Валери Жискар Д'Естен]], Митеран је наставио ове пројекте: брзи воз [[ТЖВ]] и [[Минител]], интерактивну рачунарску мрежу која је претходила Интернету.<ref>{{cite web|url=http://www.whitepages.fr/telecom-history-minitel.html |title=History of the Minitel |publisher=Whitepages.fr |date= |accessdate=11. марта 2013}}</ref> Минител и ТЖВ веза између Париза и Лиона су отворени само пар недеља након избора. Осим тога, владини грантови и позајмице за капиталне инвестиције за модернизацију су значајно увећани.<ref name="google">{{cite book|title=From State to Market?: The Transformation of French Business and Government|author=Schmidt, V.A.|dateyear=1996|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521555531|url=https://books.google.com/books?id=C0kxrOXYMPQC|page=125|accessdate=7. децембра 2014|pages=125}}</ref>

Након две године мандата, Митеран је начинио значајан заокрет у економској политици, кад је у марту 1983. усвојио такозвани „заокрет у резове“ ({{јез-фра|tournant de la rigueur}}). Приоритет је дат борби против инфлације, у циљу задржавања компетитивности у [[Европски монетарни систем|Европском монетарном систему]]. Иако су се догодила два периода благе економске [[рефлација|рефлације]] (први од 1984. до 1986, а други од 1988. до 1990), монетарне и фискалне стеге су представљале основу политичке оријентације за време Митеранове власти од 1983. надаље.<ref name="Smith1998">{{cite book|last=Smith|first=W. Rand|title=The Left's Dirty Job: The Politics of Industrial Restructuring in France and Spain|url=https://books.google.com/books?id=p-hjWeGx32MC&pg=PA102|accessdate=28. августа 2014|year=1998|publisher=University of Pittsburgh Press|isbn=978-0-8229-7189-4|pagepages=102}}</ref> Упркос томе, у поређењу са просеком у земљама ОЕБСа, фискална политика у Француској је остала релативно експанзиона током два Митеранова мандата.<ref name="google6">{{cite book|title=Monetary Divergence: Domestic Policy Autonomy in the Post-Bretton Woods Era|author=Bearce, D.|dateyear=2009|publisher=University of Michigan Press|isbn=9780472023097|url=https://books.google.com/books?id=66kzw2jUQ4cC|page=107|accessdate=7. децембра 2014|pages=107}}</ref>

{{рефлистreflist}}