Пљеваљски санџак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 48:
'''Пљеваљски санџак''' ({{јез-тур|Taşlıca sancağı}}) је био погранична покрајина [[Османско царство|Османског царства]] која је постојала између [[1880]]. и [[1912]]. године, са управним средиштем у [[Пљевља|Пљевљима]]. Налазио се у саставу тадашњег [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]].
Пљеваљски санџак је настао [[1880]]. године, издвајањем шире пљеваљске области и доњег [[Полимље|Полимља]] из састава тадашњег [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]]. До стварања новог Пљеваљског санџака дошло је услед великих политичких промена које су наступиле након аустроугарског запоседања највећег дела [[Босански вилајет|Босанског вилајета]] (1878). Иако је пљеваљска област остала под турском управом, посебним турско-аустроугарским споразумом из [[1879]]. године било је предвићено успостављање аустроугарског војног присуства у [[Прибој]]у, [[Пријепоље|Пријепољу]] и [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]]. Међутим, последња одредба споразума је одмах промењена тако што је Бијело Поље замењено Пљевљима.<ref name="Samardžić1983-263">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=263}}</ref>
Спровођењем овог споразума и доласком аустроугарских посада у Прибој, Пријепоље и Пљевља, на овом подручју је успостављено својеврсно двовлашће. У исто време, тадашњи [[Новопазарски санџак]] је издвојен
Наредне године, читава западна област око Пљеваља, Пријепоља и Прибоја издвојена је из састава [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]] и на том подручју је створен нови Пљеваљски санџак (1880). У надлежности новопостављеног пљеваљског намесника (мутесарифа) били су срезови ([[каза|казе]]) [[Пљевља]] и [[Пријепоље]], као и среска испостава ([[мудирлук]]
Влада [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] покушала је [[1890]]. године да отвори [[конзул]]ат у Пљевљима као средишту овог санџака, али ова намера није остварена због противења [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и ускраћивања сагласности од стране турске владе.<ref name="Samardžić1983-
До великих промена на подручју Пљеваљског санџака дошло је током [[Анексиона криза|Анексионе кризе]] (1908-1909), када су аустроугарске посаде наупустиле Прибој, Пријепоље и Пљевља, чиме је на тим просторима окончано двовлашће.<ref name="Samardžić1983-263">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=263}}</ref> У исто време, Доњоколашинска каза је изузета из састава [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]] и прикључена пљеваљском санџаку.<ref name="Samardžić1983-264">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=264}}</ref>
Током [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] (1912—1913), целокупно подручје Пљеваљског санџака ослободиле су у јесен 1912. године војске [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]]. Према међусобном споразуму, област Прибоја и Пријепоља припала је Србији, док су Пљевља припала Црној Гори.
|