Пљеваљски санџак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 54:
Наредне године, читава западна област око Пљеваља, Пријепоља и Прибоја издвојена је из састава [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]] и на том подручју је створен нови Пљеваљски санџак (1880). У надлежности новопостављеног пљеваљског намесника (мутесарифа) били су срезови ([[каза|казе]]) [[Пљевља]] и [[Пријепоље]], као и среска испостава ([[мудирлук]]) [[Прибој]].<ref name="Samardžić1983-264">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=264}}</ref><ref name="Petrović1995-8">{{cite book|author=Милић Петровић|title=Документи о Рашкој области: 1900-1912|url=https://books.google.com/books?id=L1K5AAAAIAAJ|year=1995|publisher=Архив Србије|page=8}}</ref>
 
Влада [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] покушала је [[1890]]. године да отвори [[конзул]]ат у Пљевљима као средишту овог санџака, али ова намера није остварена због противења [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и ускраћивања сагласности од стране турске владе.<ref name="Samardžić1983-277">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=277}}</ref> Све до [[1894]]. године, православни [[Срби]] из већег дела Пљеваљскг санџака потпадали су под црквену надлежност [[Херцеговачка епархија|Херцеговачке епархије]] чије је средиште било у [[Мостар]]у. Поменуте године, извршено је усклађивање епархијских граница са политичким уређењем, тако да је читава пљеваљска област потпала под надлежност [[Епархија рашко-призренска|Рашко-призренске епархије]].<ref name="Samardžić1983-263279">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=263279}}</ref>
 
До великих промена на подручју Пљеваљског санџака дошло је током [[Анексиона криза|Анексионе кризе]] (1908-1909), када су аустроугарске посаде наупустиле Прибој, Пријепоље и Пљевља, чиме је на тим просторима окончано двовлашће.<ref name="Samardžić1983-263278">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=263278}}</ref> У исто време, Доњоколашинска каза је изузета из састава [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]] и прикључена пљеваљском санџаку.<ref name="Samardžić1983-264">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=264}}</ref>
 
Током [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] (1912—1913), целокупно подручје Пљеваљског санџака ослободиле су у јесен 1912. године војске [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]]. Према међусобном споразуму, област Прибоја и Пријепоља припала је Србији, док су Пљевља припала Црној Гори.