Пљеваљски санџак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 46:
[[Датотека:Kosovo Vilayet — Memalik-i Mahruse-i Shahane-ye Mahsus Mukemmel ve Mufassal Atlas (1907).jpg|мини|270п|Санџаци Косовског вилајета (1907)]]
 
'''Пљеваљски санџак''' ({{јез-тур|Taşlıca sancağı}}) је био погранична покрајина [[Османско царство|Османског царства]] која је постојала између [[1880]]. и [[1912]]. године, са управним средиштем у [[Пљевља|Пљевљима]]. НалазиоОд оснивања, до краја постојања налазио се у саставу тадашњег [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]].
 
Пљеваљски санџак је настао [[1880]]. године, издвајањем шире пљеваљске области и доњег [[Полимље|Полимља]] из састава тадашњег [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]]. До стварања новог Пљеваљског санџака дошло је услед великих политичких промена које су наступиле након аустроугарског запоседања највећег дела [[Босански вилајет|Босанског вилајета]] (1878). Иако је пљеваљска област тада остала под турском управом, посебним турско-аустроугарским споразумом из [[1879]]. године било је предвићено успостављање аустроугарског војног присуства у [[Прибој]]у, [[Пријепоље|Пријепољу]] и [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]]. Међутим, последња одредба споразума је одмах промењена тако што је Бијело Поље замењено Пљевљима.<ref name="Samardžić1983-263">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=263}}</ref>
 
Спровођењем овог споразума и доласком аустроугарских посада у Прибој, Пријепоље и Пљевља, на овом подручју је успостављено својеврсно двовлашће. У исто време, тадашњи [[Новопазарски санџак]] је издвојен из састава [[Босански вилајет|Босанског вилајета]] и прикључен [[Косовски вилајет|Косовском вилајету]] (1879).<ref name="Samardžić1983-263">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=263}}</ref><ref name="Petrović1995-8">{{cite book|author=Милић Петровић|title=Документи о Рашкој области: 1900-1912|url=https://books.google.com/books?id=L1K5AAAAIAAJ|year=1995|publisher=Архив Србије|page=8}}</ref> Наредне године, читава западна област око Пљеваља, Пријепоља и Прибоја издвојена је из састава [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]] и на том подручју је створен нови Пљеваљски санџак (1880). У надлежности новопостављеног пљеваљског намесника (мутесарифа) били су срезови ([[каза|казе]]) [[Пљевља]] и [[Пријепоље]], као и среска испостава ([[мудирлук]]) [[Прибој]].<ref name="Samardžić1983-264">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=264}}</ref><ref name="Petrović1995-8">{{cite book|author=Милић Петровић|title=Документи о Рашкој области: 1900-1912|url=https://books.google.com/books?id=L1K5AAAAIAAJ|year=1995|publisher=Архив Србије|page=8}}</ref>
 
НареднеНа године,подручју читаваПљеваљског западнасанџака областукрштале окосу Пљеваља,се Пријепољаполитике и[[Османска Прибојацаревина|Турске]], издвојена[[Аустроугарска|Аустроугарске]], је[[Краљевина изСрбија|Србије]] саставаи [[НовопазарскиКњажевина санџакЦрна Гора|НовопазарскогЦрне санџакаГоре]]. иВлада на[[Краљевина томСрбија|Краљевине подручјуСрбије]] покушала је створен[[1890]]. новигодине Пљеваљскида санџакотвори (1880).[[конзул]]ат Уу надлежностиПљевљима, новопостављеногали пљеваљскогова намесниканамера (мутесарифа)није билиостварена сузбог срезовипротивења ([[казаАустроугарска|казе]]) [[ПљевљаАустроугарске]] и [[Пријепоље]],ускраћивања каосагласности иод срескастране испоставатурске ([[мудирлук]]) [[Прибој]]владе.<ref name="Samardžić1983-264277">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=264277}}</ref> Све до [[1894]]. године, православни [[Срби]] из већег дела Пљеваљскг санџака потпадали су под црквену надлежност [[Херцеговачка епархија|Херцеговачке епархије]] чије је средиште било у [[Мостар]]у. Поменуте године, извршено је усклађивање епархијских граница са политичким уређењем, тако да је читава пљеваљска област потпала под надлежност [[Епархија рашко-призренска|Рашко-призренске епархије]].<ref name="Petrović1995Samardžić1983-8279">{{cite book|author=Милић Петровић|title=ДокументиИсторија осрпског Рашкојнарода области(књ. 6, св. 1): 1900Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-19121918|url=https://books.google.com/books?id=L1K5AAAAIAAJuHNpAAAAMAAJ|year=19951983|publisher=АрхивСрпска Србијекњижевна задруга|page=8279}}</ref>
 
ВладаДо [[Краљевинавеликих Србија|Краљевинепромена Србије]]на покушалаподручју јеПљеваљског [[1890]].санџака годинедошло даје отворитоком [[конзулАнексиона криза|Анексионе кризе]]ат у(1908-1909), Пљевљимакада каосу средиштуаустроугарске овогпосаде санџаканаупустиле Прибој, алиПријепоље оваи намераПљевља, нијечиме остварена због противења [[Аустроугарска|Аустроугарске]] ије ускраћивањана сагласноститим одпросторима странеокончано турскетридесетогодишње владедвовлашће.<ref name="Samardžić1983-277278">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=277278}}</ref> СвеУ до [[1894]].исто годиневреме, православниДоњоколашинска [[Срби]]каза изје већегизузета делаиз Пљеваљскг санџака потпадали су под црквену надлежностсастава [[ХерцеговачкаСјенички епархијасанџак|ХерцеговачкеСјеничког епархијесанџака]] чијеи јеприкључена средиштеПљеваљском било у [[Мостар]]у. Поменуте године, извршено је усклађивање епархијских граница са политичким уређењем, тако да је читава пљеваљска област потпала под надлежност [[Епархија рашко-призренска|Рашко-призренске епархије]]санџаку.<ref name="Samardžić1983-279264">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=279264}}</ref>
 
До великих промена на подручју Пљеваљског санџака дошло је токомТоком [[АнексионаПрви кризабалкански рат|АнексионеПрвог балканског кризерата]] (1908-19091912—1913), кадацелокупно суподручје аустроугарскеПљеваљског посадесанџака наупустилесу Прибој,у Пријепољејесен и[[1912]]. Пљевља,године чимеослободиле јевојске на[[Краљевина тимСрбија|Србије]] просторимаи окончано[[Краљевина двовлашће.<refЦрна name="Samardžić1983-278">{{cite bookГора|title=ИсторијаЦрне српскогГоре]]. народаПрема (књ.међусобном 6споразуму, св.област 1):Прибоја Оди БерлинскогПријепоља конгресаприпала доје УједињењаСрбији, 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српскадок књижевнасу задруга|page=278}}</ref>Пљевља Уприпала истоЦрној време,Гори. Доњоколашинска казаТиме је изузета из састава [[СјеничкиПљеваљски санџак|Сјеничког санџака]] и прикљученапрестао пљеваљскомда санџакупостоји.<ref name="Samardžić1983-264189">{{cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|page=264189}}</ref>
 
Током [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] (1912—1913), целокупно подручје Пљеваљског санџака ослободиле су у јесен 1912. године војске [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]]. Према међусобном споразуму, област Прибоја и Пријепоља припала је Србији, док су Пљевља припала Црној Гори.
 
== Види још ==
Линија 72 ⟶ 70:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* ''Историја српског народа. VI-1: Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918'', Београд 1983.
* Милић Петровић, ''Документи о Рашкој области: 1900-1912'', Београд 1995.
* Салих Селимовић, ''Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама'', Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
* Милош Јагодић, ''Нови крајеви Србије (1912-1915)'', Београд 2013.