Еутропије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2:
'''Еутропије''' (рођ. после 320. - умро после 390. год.) је био римски [[софиста]], канцелар цара [[Валенс]]а и [[Историја|историчар]] који је 369. објавио '''''Преглед историје од оснивања Рима''''' ([[Латински језик|лат.]] Breviarium ab Urbe condita).
 
== ЖивотБиографија ==
О Еутропијевом животу и каријери можемо судити само на основу ретких помена у изворима и научних конструкција. По византијској енциклопедији из 10. века, ''Суиди'', Еутропије је био италски [[софиста]] рођен у галском граду Бурдигали (данашњем [[Бордо]]у). Његово хеленско име, као и чињеница да је највећи део живота провео на истоку [[Римско царство|Римског царства]], где је у [[Мала Азија|Малој Азији]] поседовао велике земљишне поседе, сугерише нам да је пореклом био са Истока. Знамо да је пре 361. године био поглавар царске канцеларије задужене за кореспонденцију ([[Латински језик|лат.]] magister officiorum), а по сопственим речима 363. је био у пратњи цара [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијана]] током злосрећног похода на [[Сасанидско царство|Персију]]. Валенс му је поверио место канцелара ([[Латински језик|лат.]] magister memoriae) задуженог за правничке савете и поверљиве дипломатске мисије. Међутим, изгледа да је царева наклоност била нестална. [[Амијан Маркелин]] помиње у својој ''Историји'' да је сумњичави Валенс 371. године разоткрио неку заверу и покушао да за учешће у њој набеди проконзула [[Римске провинције|провинције]] [[Азија (провинција)|Азије]], извесног Еутропија. По већинском мишљењу у данашњој [[Историографија|историографији]], проконзул Еутропије идентичан је историчару. Еутропије је извукао живу главу, али се неколико година повукао у приватност. Тек у време цара [[Теодосије I|Теодосија I]] поново се помиње Еутропије као префект Илирика (380.) и источни конзул (389.). Судећи по традиционалистичким ставовима у свом делу и току каријере, Еутропије је могао бити паганин и припадник провинцијске градске аристократије. Као такав, притом овенчан славом историчара, био је у интензивној преписци са двојицом великих паганских интелектуалаца 4. века : римским сенатором [[Симах]]ом и антиохијским ретором [[Либаније]]м. Последње писмо које је Либаније упутио Еутропију датовано је у 390. тако да је врло вероватно да је недуго затим Еутропије преминуо.