Василије Симић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 52:
Колико је пак Симић претрпео у ратним невољама илуструје његова прерана смрт која је наступила у ноћи [[4. септембра]]1931. г. у породичној кући на Обилићевом венцу бр. 22. До смрти је неуморно сарађивао у хуманитарним, филантропским и патриотским установама и за то био одликован [[Орден Таковског крста|Таковским Крстом о врату]], [[Краљевски орден Светог Саве|Орденом Св. Саве (IV. степена)]] и [[Албанска споменица|Албанском Споменицом]]. А [[Француска|Француска Република]] га је одликовала орденом : '''Officier de l'Instruction publique'''.<ref>Перић, Живојин "Белешке о Василију М. Симићу", Архив за Правне Науке, Београд, 1931, pp. 483.</ref>
Сахрањен је у породичној гробници Симића на [[Ново гробље (Београд)|београдском Новом гробљу]], (парцела бр. 11, гробница бр. 37, I. реда). Његови директни потомци живе у Француској, Белгији и Београду (породице [[Крсмановић-Симић]] и [[Gillès de Pélichy]])<ref>[http://www.gillesdepelichy.be/?page_id=117%20&lang=en The Gillès family]{{en}}</ref><ref>D'hoore, Baudouin "Iconographie de la famille Gillès de Pélichy et des principales familles ascendantes", Office Généalogique et Héraldique de Belgique (OGHB), Bruxelles, Belgique, 2012, у вези сродства фамилија барона Gillès de Pélichy и Симић, в. стр. 140.</ref>.
== Референце ==
| |||