Википедија

Гомељ — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м sablon
становништво, Други гомељски фудбалски клуб ДСК расформирован
Ред 16:
| дан_града = [[7. септембар]]
| оснивање = [[1142]].
| становништво = 484521 300452 <small>(20102016)<ref>[http://webwww.archive.org/web/20100918054456/http://belstat.gov.by/homepupload/ruiblock/publications567/population/2010/sbornik_population_2010567f8a4ac45cd80a949bb7bd7a839ca7.rarzip Численность населения на 1 января 2016 г. и среднегодовая численность населения за 2015 год по Республике Беларусь, областямв иразрезе г.областей, Минскурайонов, (тысячгородов человек)наи 1 январяпоселков 2010городского годатипа]</ref></small>
| површина = 135,34<ref>[{{Cite web|url=http://www.gki.gov.by/docs/gzk_2010-15404.doc -{«|title=Государственный земельный кадастр Республики Беларусь»}||archive-]date=25. 8. 2011|archive-url=http://web.archive.org/web/20110825200934/http://www.gki.gov.by/docs/gzk_2010-15404.doc|language=руски}}</ref>
| веб-страна = [http://www.gorod.gomel.by/ gorod.gomel.by]
| градоначелник = Петар Алексејевич Кириченко
Ред 23:
}}
 
'''Гомељ''' ({{јез-блр|Гомель}}, {{јез-рус|Гомель}}) је град на истоку [[Белорусија|Белорусије]], близу границе са [[Русија|Русијом]] са око 500520.000 становника. Центар је [[Гомељска област|Гомељске области]] и други град по величини у Белорусији. Налази се на југоистоку земље на реци [[Сож]] на 302 -{km}- од главног града [[Минск]]а, 534 -{km}- источно од [[Брест (Белорусија)|Бреста]], 213 -{km}- од [[Могиљов|Могиљева]], 279 -{km}- западно од [[Брјанск]]а и 111 -{km}- северно од [[Чернигов]]а. Површина града је 121 -{km²}-. Гомељ је добио [[Магдебуршко право]] [[1670]]. године.<ref>[http://goldring.gomel-region.by/gomel/ Гомель - Золотое кольцо Гомельщины]</ref><ref>Alexander Rogatschewski: Das Magdeburger Recht auf dem heutigen Territorium Rußlands: Forschungsstand und Forschungsperspektiven // Rechts- und Sprachtransfer in Mittel- und Ostmitteleuropa. Sachsenspiegel und Magdeburger Recht. Internationale und interdisziplinäre Konferenz in Leipzig vom 31. Oktober bis 2. November 2003. (IVS SAXONICO-MAIDEBVRGENSE IN ORIENTE. Bd. 1) / editors von E. Eichler und H. Lück. Berlin, Walter de Gruyter. 2008. ISBN 978-3-89949-428-0. стр. 207–287.</ref>
 
== Етимологија ==
 
Постоји више теорија о пореклу назива града. Једна од најраспрострањенијих је она по којој је град добио име по потоку „Гомејук“ који се некада уливао у реку Сож на месту где је основан град. Ова теорија је настала по аналогији са другим градовима у Белорусији, [[Минск]] - поток Менка, [[Полоцк]] - река Полота, [[Витепск]] - река Витба. Сама реч „Гомејук“ је могуће финског порекла, ''homma joki'', што значи „брза река“.<ref>[{{cite web|url=http://www.sb.by/printvv-poiskakh-utrachennogo/article/v-poiskakh-utrachennogo-77.php?area=content&articleIDhtml|title=48699 В поисках утраченного]. ''|publisher=Советская Белоруссия''. — |date=10. 12. 2005.}}</ref>
 
У летописима име града се од [[1142]]. године до [[16. век|XVI века]] јавља у разним формама - ''Гомь'', ''Гомье'', ''Гомей'', ''Гомьи''. Истраживачи лингвисти у овоме виде порекло из словенске речи „гом“ која значи брдо.<ref name="Pospelov">Географические названия мира. Топонимический словарь//Е. М. Поспелов. Москва, Русские словари, Астрель, АСТ, 2002</ref>
Ред 50:
=== Клима и воде ===
[[Датотека:Гомель. Ручей Гомеюк..JPG|220п|мини|десно|Водоскок Гомејук на једном од градских језераца]]
Град Гомељ лежи у зони [[умереноконтинентална клима|умерено-континенталне климе]] за коју су карактеристична доста топла и влажна лета и прохладне зиме. Годишња [[сунчева свјетлост|инсолација]] је 3.980 МДж/м² (95,1 ккал/цм²), што је за око 5% више него у [[Минск]]у.<ref name="climat">[{{cite web|url=http://nashkraj.info/content/blogcategory/92/132/ -{|title=Краязнаўчы сайт Гомеля і Гомельшчыны - Клімат}|archive-]url=http://web.archive.org/web/20080928120509/http://nashkraj.info/content/blogcategory/92/132/|archive-date=28. 9.. 2008|language=руски}}</ref>
 
Просечна температура ваздуха на годишњем нивоу је 7,4&nbsp;°C. Апсолутни јануарски минимум је је —33,9&nbsp;°C (измерен [[1970]]), док је зимски максимум +9,6&nbsp;°C (измерен [[2007]]). Због честих продора влажног и топлијег ваздуха са [[атлантски океан|Атлантика]], током зиме регистровано је у просеку до 40 дана са температурама преко 0&nbsp;°C, док због продора хладних ваздушних маса са истока и севера око 30 дана карактеришу изузетно изузетно ниске температуре ниже од −10&nbsp;°C. Јулски температурни просек је 19,9&nbsp;°C док је летњи максимум 38,9&nbsp;°C (измерен [[2010]]) а најнижа свега 6&nbsp;°C ([[1976]]). Током лета буде преко 30 тропских дана са просечним температурама изнад 20&nbsp;°C. Вегетациони период траје 205 дана од 3. априла до 26. октобра и у том периоду температуре ваздуха прелазе 5&nbsp;°C).<ref name="climat"/>
Ред 157:
Након смрти Н. П. Румјанцева град је припао његовом брату Сергеју П. Румјанцеву. У време његове власти сазидане су Троицка црква и зграда теолошког факултета.<ref name="harady" /><ref name="vinogr" /> Због новчаних проблема С. П. Румјанцев је заложио Гомељ државној каси а како није могао да врати дуг продао је град кнезу Ивану Ф. Паскевичу-Јереванском коме је [[Николај I Павлович|Николај I]] подарио и остатак града [[1838]].<ref name="harady" />
 
У време И. Ф. Паскевича отворене су фабрике шећера ([[1839]]), свећа ([[1840]]), канапа као и једноразредно жупно црквено училиште (у Новој Белици, [[1835]]) и народни универзитет ([[1841]]). Средином [[19. век]]а на три годишња сајма се продавало робе за више од милион рубаља што је било око 39% од укупне трговине у Могиљевској губернији. Добар саобраћајно-географски положај је допринео развоју транспортног система и даљем развоју Гомеља као привредног центра. Кроз Гомељ је прошао ауто-пут [[Санкт Петербург]] — [[Одеса]] и прва телеграфска линија у Русији на линији Санкт Петербург — [[Севастопољ]]. Железница на линији Либаво — Роменској прошла је кроз град [[1873]]. године. У граду је 1854. живело 10,1 хиљада људи и било је 1219 објеката. Град је веома страдао од пожара који је избио 1856. године када је изгорело 540 кућа.<ref name=autogenerated1>[{{cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/pagevseogomele/istoriagomela.aspx?module|title=text&page_idИстория Гомеля|language=59&section_idруски|accessdate=835. -{История7. Гомеля2016}}-]</ref>
 
[[Датотека:Gomel-Ohotnichii domik evening.JPG|мини|десно|200п|Ловачки дом, летња резиденција Паскевича]]
И. Ф. Паскевич је направио и парк око дворца чиме је створен уникатни природни објекат, театар. Данас је ово знаменитост града као комплекс двораца и паркова.
 
Након његове смрти 1856. године, град је прешао у власт његовог сина Сергеја И. Паскевича. Тада су основане 3 гвожђаре, 2 фабрике опеке, фабрика шибица „Везувиј“, почело је гасно осветљавање улица (1873) и зидање нових мостова. Његова ћерка Ирина Паскевич је основала девојачко друштво и мушку класичну гимназију као и очну болницу. Кнегиња је иницирала изградњу водовода и друге објекте везане за образовање и здраву исхрану.<ref>[{{cite web|url=http://7days.belta.by/7days.nsf/last/42EF77D9A916003A42256B250028DF7C?OpenDocument -{|author=Александр РОГАЛЕВ, доктор филологических наук. |title=Наша Ирина (|publisher=газета "-{Семь дней}-")}|archive-]url=http://web.archive.org/web/20090112230238/http://7days.belta.by/7days.nsf/last/42EF77D9A916003A42256B250028DF7C?OpenDocument|archive-date=12. 1. 2009}}</ref>
 
Гомељ је [[1913]]. био крупан индустријски центар са више од сто хиљада становника. Највећа предузећа су биле радионица пруге Либаво — Роменској и фабрика шибица „Везувиј“. У време [[Први светски рат|Првог светског рата]] у Гомељу је основано осам болница и логистички центар Варшавског војног округа, транзитни центар и радионица за фронт. Запослени су били и евакуисани из предузећа у другим градовима.<ref name="harady" />
Ред 197:
== Становништво ==
 
У граду је [[1. јануар]]а [[20062016]]. живело 479521.935452 становника, од тог броја радно способних становника је било 259241.000072. У поређењу са претходним пописом из [[1999]]. број становника је порастао за близу 5.000 што је доказ постепеног демографског опоравка и прво увећање броја становника након [[1993]]. године. Запослених је 191.019, од тога броја 69.441 у индустрији.<ref name=mygomel2007>[{{cite web |url=http://mygomel2007.narod.ru/cifri.htm -{|title=Гомель в цифрах}|language=руски |trans-]title=Гомељ у бројкама}}</ref> По националности градско становништво чине: [[Белоруси]] — 76,7%, [[Руси]] — 16,9%, [[Украјинци]] — 5,1%.<ref>[{{cite web|url=http://www.gomel-prazdnik.com/gomel.html |title=-{О Гомеле}-]|language=руски|archive-url=http://web.archive.org/web/20080408230047/http://www.gomel-prazdnik.com/gomel.html|archive-date=8. 4. 2008}}</ref> Од укупног броја становника 55% чине [[жена|жене]] а 45% мушкарци.
 
[[Датотека:Петропавловский собор (Гомель).jpg|мини|лево|150п|Саборна црква у Гомељу]]
После присаједињења Гомеља у [[Руска Империја|Руску Империју]] и исцртавања линије преко које је било забрањено насељавање [[Јевреји|Јевреја]], Гомељ постаје град са једном од највећих јеврејских заједница у Русији. Према попису из [[1897]]. године у Гомељу је живело 20.385 Јевреја (око 55% становништва).<ref>[http://www.eleven.co.il/article/11256 Гомељ // Електронска јеврејска енциклопедија]</ref> Погром Јевреја се догодио [[1903]]. године. Јевреји су чинили око 44% становништва Гомеља [[1926]]. године са 37.475 људи а [[1979]]. у Гомељу је живело 26.416 Јевреја. Масовна емиграција Јевреја из Гомеља догодила се током перестројке када је већина напустила [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] и отишла у [[Израел]] тако да је њихов број опао за 6,5 пута и 1999. је у Гомељу број Јевреја у Гомељу спао на свега 4.000.
 
Већину становништва града чине [[Православље|православци]]. У граду постоји 19 активних православних општина.<ref>[http:// name=mygomel2007.narod.ru/cifri.htm Гомељ у бројкама]</ref> Гомељ је центар Гомељско-Жлобинске епархије Руске православне цркве. Ту се налазе Светоникољски манастир и Јоанокормјански женски манастир.
 
=== Знаменити Гомељчани ===
Ред 285:
 
* [[Централни рејон Гомеља|'''Централни''' рејон]]<ref>[http://cenadm.gomel-region.by/ru/hictoru -{История района}-]</ref> се простире у централном, источном и североисточном делу Гомеља. Главне улице су Совјетска, проспект Лењина, Мазурова, Интернационална. У Централном рејону послују 24 предузећа, у њему се налази већи део знаменитости и културних објеката града - компплекс двораца, ловачки дом, драмско позориште, циркус, луткарско позориште, експериментални омладински театар-студио, обласни друштвено културни центар итд.
* [[Совјетски рејон Гомеља|'''Совјетски ''' рејон]]<ref>[{{cite web|url=http://www.sovadmin.gomel.by/sovraion/ -{|title=Советский район}|language=руски|archive-]url=http://web.archive.org/web/20041218042521/http://www.sovadmin.gomel.by/sovraion/|archive-date=18. 12. 2004}}</ref> налази се у југоисточном делу Гомеља. Ово је најмлађи рејон града. У овом рејону се налази трећина индустријске производње и у њему живи 37% становништва. Главне улице рејона су Улица Богдана Хмељницког, Речицкое шосе, Барикинова и Проспект Октобра.
* [[Железнодорожни рејон Гомеља|'''Железнодорожни''' рејон]]<ref>[{{Cite web|url=http://www.zhdadminarw.gomelgov.by/ -{|title=Железнодорожный район}-]}</ref> се налази на северозападу Гомеља. Овде се налазе железничка станица, аутобуска станица, аеродром. Послује 35 индустријских предузећа која чине око 50% градске производње. Главне улице су проспекти Космонаута, Крупска и Победе.
* [[Новобелицки рејон Гомеља|'''Новобелицки''' рејон]]<ref>[{{cite web|url=http://www.novobeladmin.server.by/Nash_raion.html -{|title=Наш район}|archive-]url=http://web.archive.org/web/20071103202921/http://www.novobeladmin.server.by/Nash_raion.html|archive-date=3. 11. 2007}}</ref> се налази, за разлику од осталих, на левој обали реке [[Сож]] у југоисточном делу града. Главна улица је Улица Иљича. У овом рејону живи 10% становништва Гомеља. Раније је био засебни град, Нова Белица.
 
У Гомељу се налази и администрација [[Гомељски рејон|Гомељског рејона]] који окружује град.
Ред 293:
== Органи власти ==
[[Датотека:GomelGorispolkom.JPG|мини|лево|200п|Гомељски градски савет депутата и извршни комитет]]
Представничко тело власти Гомеља је ''Гомељски градски савет депутата''. Њега чини 40 посланика које директно бира становништво у 40 изборних округа. Мандат им траје 4 године а пуномоћје траје до првог заседања новог сазива Савета. Из свог састава, градски савет бира председника, заменика, председнике сталних комисија, који заједно чине ''Президијум Гомељског градског Савета''.<ref>[{{Cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/page.aspx?module=text&page_id=26&section_id=38 -{|title=Городской Совет депутатов}|language=руски|archive-]url=http://web.archive.org/web/20061014144641/http://www.gorod.gomel.by/page.aspx?module=text&page_id=26&section_id=38|archive-date=14. 10. 2006}}</ref> Од маја [[2010]]. председник савета је Иван А. Бородинчик.<ref>[{{cite web|url=http://magwww.e-gorod.rugomel.by/cityVlast/adm/489gdsovetdeputatov/PrezidiumGorsoveta.aspx|title=Президиум Глава думы города Гомель]горсовета}}</ref>
 
[[Датотека:Гомель. Билецкого 10. Фото 05.JPG|мини|десно|200п|Администрација Централног рејона]]
Извршни и управни орган власти на територији Гомеља је Гомељски градски извршни комитет. Председника поставља [[Предсједник Републике Бјелорусије|председник Белорусије]] а потврђује градски савет. Чланови градског комитета се постављају у председништво комитета у сагласности са обласним извршним комитетом. Садашњи председник комитета, односно градоначелник Гомеља, је ВикторПетар ПилипецКириченко (од октобрановембра 20092012).<ref>[http://www.gorod.gomel.by/Vlast/gorispolkom/rukovodstvo.aspx -{Руководство горисполкома}-]</ref>
 
Извршни и управни орган власти на територији градских рејона, односно општина, је администрација рејона. Њихове председнике и заменике поставља председник градског извршног комитета, а чланове поставља председник администрације.
Ред 320:
 
=== Саобраћај ===
{{Ажурирати}}
 
Јавни превоз у Гомељу обављају тролејбуси, аутобуси и минибуси. Мрежа тролејбуса отворена је [[20. мај]]а [[1962]]. и састоји се из 19 линија. Последња линија отворена је [[8. септембар|8. септембра]] [[2007]]. након постављања контактне мреже у улици Мазурова. Укупна дужина мреже износи око 74 -{km}- а дужина линија је 475 -{km}-. На линијама саобраћају тролејбуси типа АКСМ-201, АКСМ-321, АКСМ-213, АКСМ-101, ЗИУ-682. Тролејбусе производи компанија Белкоммунмаш.<ref>[http://gomeltrans.net/trolleybus/ -{Транспорт в Гомеле - Троллейбусы Гомеля}-]</ref>
 
Тренутно у граду постоји 51 аутобуска линија. Постоје и експрес минибус линије којих има 28. Приградски и међуградски аутобуски саобраћај обавља се са гомељске аутобуске станице. Гомељ је повезан са свим градовима Гомељске области и свим обласним центрима Белорусије (осим Бреста) а такође и са градовима изван Белорусије — [[Чернигов]]ом, [[Кијев]]ом, [[Москва|Москвом]], [[Курск]]ом, [[Бремен]]ом, [[Франкфурт на Мајни|Франкфуртом]], [[Орел]]ом, [[Тираспољ]]ем, [[Харков]]ом, [[Новозипков|Новозибковом]], [[Миколајив]]ом.<ref>[http://gomeltrans.net/bus/ -{Транспорт в Гомеле - Автобусы Гомеля}-]</ref>
 
Железничким линијама, Гомељ је повезан са бројним градовима Белорусије, Русије и Украјине. Возови саобраћају до [[Минск]]а, [[Москва|Москве]] (преко [[Смоленск]]а и [[Брјанск]]а), [[Санкт Петербург]]а, [[Полоцк]]а, [[Брест (Белорусија)|Бреста]], [[Гродно|Гродна]], [[Калињинград]]а, Чернигова, [[Адлер]]а (кроз [[Вороњеж]]). Без преседања возови саобраћају до [[Волгоград]]а, [[Мурманск]]а, [[Иркутск]]а, [[Чељабинск]]а. Постоји веза, како сезонска тако и током целе године, са [[Одеса|Одесом]], [[Кисловодск]]ом, [[Дњепропетровск]]ом, [[Херсон]]ом.<ref>[{{cite web|url=http://www.get-gomel.narod.ru/ -{|title=КУП “Горэлектротранспорт”, г. Гомель|achive-url=http://web.}archive.org/web/20121221075703/http://www.get-]gomel.narod.ru/|archive-date=21. 12. 2012|language=руски}}</ref>
 
Приградска железничка станица отворена је [[1996]]. године поред станице за дуже линије. Приградски саобраћај се обавља на територији Гомељске области.
 
Међународни аеродром Гомељ је у совјетско време свакодневно опслуживао стотине путника са летова из разних крајева СССР. Данас се редовни саобраћај обавља до Минска и Калињинграда (свакодневно, авионом Ан-24). Безуспешно је покушано отварање линије Гомељ—Москва—Гомељ 2005. и 2007. али је оба пута након неколико месеци она гашена због мале заинтересованости. Такође 2007, летонска компанија „-{Air Baltic}-“ је отворила линију Рига-Гомељ-Рига. Иако је број путника био задовољавајући линија је укинута почетком 2008. Компанија „Гомељавија“„Белавија“ обавља чартер и карго летове.<ref>[{{cite web|url=http://gomeltransgomelavia.ucoz.netru/airport/index|title=Гомельский аэропорт|language=руски|accessdate=5.shtml -{Транспорт7. в Гомеле - Аэропорт «Гомель»2016}}-]</ref><ref>[{{cite web|url=http://gomelaviabelavia.comby/rus/raspisanie/rasp.htm time-{table/|title=Расписание движения самолётов „Гомельавиа„Белавиа"|language=руски|accessdate=5. 7. 2016}}-]</ref>
 
=== Сектор услуга ===
 
У услужном сектору доминирају услуге чије је плаћање обавезно — комуналне услуге — 24,4%, услуге превоза путника — 14,1%, стамбене услуге — 5,6%.<ref name="stat">http://gorod.gomel.by/page.aspx?module=text&page_id=607&section_id=622{{Мртва веза}}</ref>
 
У Гомељу постоји 913 хотела. Највећи су „Турист“, „Сож“, „Гомељ“ и „Ујут“.<ref>[{{cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/pagevseogomele/GomelTourist/gostinicy.aspx?module|title=text&page_idГостиницы|publisher=55&section_id=78Гомельский -{Гостиницыгородской исполнительный комитет|accessdate=5. ОТКРОЙ7. ГОМЕЛЬ2016}}-]</ref> У Гомељу постоји око 5040 ресторана, кафића и барова.<ref>[{{Cite web|url=http://www.gorod.gomel.gov.by/pagevseogomele/GomelTourist/kafe.aspx?module|title=text&page_id=54&section_id=76 -{Рестораны, бары, кафе, клубы, дискотеки Гомеля|language=руски}}-.]</ref>
 
=== Спољна трговина ===
Ред 347:
У Гомељу постоји 7 установа за високо образовање. У граду постоји 35 хиљада студената, од којих 3 хиљаде дипломира сваке године. Главна образовна институција у граду је „Гомељски државни универзитет - Франциско Скарина“. Основан је [[1969]]. године из „Гомељског педагошког института - В. П. Чкалов“. Универзитет чини 26 факултета и 56 специјалистичких студија. Једини саобраћајни факултет у Белорусији налази се у Гомељу и зове се „Белоруски државни универзитет транспорта“.
 
[[Датотека:Ланге 5.JPG|мини|лево|200п|Главна зграда медицинског универзитета (у совјетско време седиште ОК КПСС)]] Из огранка „Московског кооперативног института“, [[1980]]. основан је „Гомељски кооперативни институт“ (данас „Белоруски трговинско-економски универзитет потрошачке кооперације“). Из огранка „Белоруског политехничког инситута“, [[1981]]. основан је „Гомељски политехнички институт“ (данас „Гомељски државни технички универзитет - П. О. Сухи“).<ref name="obraz">[{{cite web|url=http://www.gorod.gomel.gov.by/pagenauka/vysshyezavedenija.aspx?module|title=text&page_id=215&section_id=255 -{Высшие и средние учебные заведения Гомеля|language=руски}}-]</ref>
 
[[Датотека:Gomel State University-1.jpg|мини|десно|200п|Гомељски државни универзитет - Франциско Скарина]]
Ред 356:
== Здравље ==
 
У Гомељу постоји низ специјалистичких болница, од којих се већина налази у засебном делу града „Медгородок“. У овом делу града налазе се кардиолошки диспанзер, онколошки диспанзер, кожно-венеролошки диспанзер, гомељски центар микрохирургије очију, градска клиничка болница бр. 2 и др. Такође у Гомељу се налази централна градска клиничка болница (ГЦГКБ). У саставу ГЦГКБ налази је једино одељење за пластичну хирургију у области. Поред ње у Гомељу постоје и психијатријска, геријатријска, ветеранска болница као и неколико клиника и републички центар за радијацију.<ref name="zdrav">[{{cite web|url=http://www.gorod.gomel.gov.by/pagezdravoohranenie/lechebnyeuchregdenia.aspx?module|title=text&page_id=63&section_id=89 -{Лечебные учреждения Гомеля|language=руски}}-]</ref>
 
Мрежу поликлиника чини 16 градских поликлиника, 7 дечјих поликлиника, 7 стоматолошких поликлиника и офтамолошка поликлиника.<ref name="zdrav" />
Ред 366:
Гомељ је после Минска други по важности културни центар Белорусије.
 
У њему делују 4 уметничка друштва, 3 [[позориште|позоришта]] (Обласно драмско позориште, Позориште младих, Луткарско позориште), 3 [[биоскоп]]а, [[филхармонија]], [[циркус]], 3 изложбене [[галерија|галерије]], филијала Ветковског музеја народне уметоности као и други локални музеји, комплекс паркова и двораца Румјанцева и Паскевича, факултет уметности, галерија слика, градски симфонијски и духовни оркестри, 7 дечјих музичких школа и школа уметности, једна кореографска и једна уметничка школа и библиотека Гомељске области.<ref name="kultura">[http://www.gorod.gomel.by/pageCulture.aspx?module=text&section_id=59 -{Культура и искусство}-]</ref>
 
Годишње се одржи око 20 фестивала, од тога међународни: фестивал кореографске уметности „Сожски хоровод“, позоришни фестивал „Словенски позоришни сусрети“, омладински музички „Арт сесија“, „Ренесанса гитаре“ и један од највећих фестивала не само у Белорусији већ и региону [[Заједница независних држава|ЗНД]] „-{Go-Fest}-“ и отворени турнири у плесу.<ref name="kultura" /> Организује се десет изложби од којих је најзначајнија међународна Православна изложба „Беларус православнаја“.<ref>[{{Cite web|url=http://yelskkorma.gomel-regiongov.by/ru/news/region/?id=1721 view/mezhdunarodnuju-{vystavku-jarmarku-belarus-pravoslavnaja-posetili-okolo-40-tys-gomelchan-1756/|title=Международную выставку-ярмарку «Беларусь православная» посетили около 40 тыс. гомельчан|language=руски}}-]</ref>
 
=== Словенска библиотека ===
Ред 378:
Град Гомељ има веома развијену спортску инфраструктуру и висококвалификован спортски кадар. Најпопуларнији спортови у граду су [[хокеј на леду]], [[фудбал]], [[атлетика]], [[тенис]], [[уметничко клизање]], [[бокс]], [[одбојка]], [[кошарка]], [[коњички спорт]], [[веслање]], [[бициклизам]] и [[рвање]]. У новије време градске власти посвећују много пажње унапређењу постојеће спортске инфраструктуре, тако да тренутно у граду и широј околини постоји преко 1.000 вишенаменских спортских објеката.<ref name="Спорт">{{cite web |url=http://www.gorod.gomel.by/Sport.aspx |title=Гомельский спорт |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Гомельский городской исполнительный комитет |language=руски |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 2. 2013.}}</ref>
 
Највећи спортски објекат у граду је фудбалски [[Централни градски стадион (Гомељ)|Централни градски стадион]], капацитета 14.307 седећих места распоређених у три наткривене трибине. Стадион задовољава стандарде [[ФИФА]] и [[УЕФА]] за одигравање међународних утакмица. Димензије терена су 105 -{х}-68 м, подлога је вештачка трава. На градском стадиону своје утакмице игра [[ФК Гомељ]] који се тренутно такмичи у [[Премијер лига Белорусије у фудбалу|белоруској Премијер лиги]].<ref name="Фудбал">{{cite web |url=http://www.pressball.by/footballstat/stadiums/3/ |title=Стадион ФК „Гомель" |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Прессбол-онлайн |language=руски |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 2. 2013.}}</ref> Највећи успех клуб је остварио освајањем титуле у домаћем првенству [[2003]], односно титуле у националном купу [[2002]]. и [[2011]]. године.<ref name="ФК Гомељ">{{cite web |url=http://www.pressball.by/footballstat/gomel/ |title=Стадион ФК „Гомель" |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Прессбол-онлайн |language=руски |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 2. 2013.}}</ref> Други гомељски фудбалски клуб [[ФК ДСК Гомељ|ДСК]] тренутно се такмичи у [[Прва лига Белорусије у фудбалу|другом рангу]] националног такмичења, а своје утакмице игра на стадиону Гомсељмаш капацитета 5.000 места.
 
[[Гомељска ледена дворана|Ледена дворана]] капацитета до 2.760 следећих места отворена је [[22. мај]]а [[2000]]. године и користи се углавном за спортове на леду (хокеј, [[брзо клизање|брзо]] и уметничко клизање).<ref name="Спорт"/> У овој дворани своје утакмице игра и хокејашка екипа [[ХК Гомељ]] која се тренутно такмичи у домаћој [[белоруска екстралига у хокеју на леду|хокејашкој Екстралиги]]. Клуб је основан 2000. године и од тада успео је да освоји национално првенство 2003. и национални куп 2003. и [[2007]]. У овој дворани [[2004]]. одиграно је суперфинале [[континентални куп у хокеју на леду|контненталног хокејашког купа]] у ком је домаћа екипа изгубила од [[ХК Слован Братислава|Слована]] из [[братислава|Братиславе]].<ref name="Хокеј">{{cite web |url=http://www.iihf.com/iihf-home/history/all-medallists/club-events/continental-cup-since-1997.html |title=Continental Cup (since 1997) |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=INTERNATIONAL ICE HOCKEY FEDERATION |language=енглески |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 2. 2013.}}</ref>
Ред 393:
== Медији ==
 
У Гомељу је регистровано или има представништво 47 медијских компанија. Од њих четири су електронске (телекомпанија „Ниреја“, Гомељски радио, Радио-телевизија „Гомељ“ и ОНТ Гомељске области), штампаних медија има пет („Гомељски универзитет“, „Сељмашевец“), орган Гомељског градског извршног комитета („Гомељскије ведомости“), орган Гомељског обласног извршног комитета („Гомељска правда“), орган администрације Совјетског рејона („Совјетски рејон“), канцеларије републичких новина („Республика“, „Звјазда“, „Совјетска Белорусија“ и др.).<ref>[{{cite web|url=http://www.gorod.gomel.gov.by/pagevseogomele/smi.aspx?module|title=text&page_id=73&section_id=101 -{Средства массовой информации |publisher=Гомельский ОТКРОЙгородской ГОМЕЛЬисполнительный комитет}}-]</ref> Такође постоје бројне новине забавног, рекламног или информативног карактера. Кроз „Белсојузпечат“ у Гомељу се издају бројне руске новине („Труд“, „Известија“, „Комсомољскаја правда“, „Завтра“, „Руски вестник“). На територији Гомеља емитују се и бројни руски ТВ канали као што су: „Первиј канал“, „НТВ“, „Росија“, „РенТВ“ и др. Гомељска телевизија зове се „Ниреја“.<ref>[http://smi.gomel-region.by/ -{СМИ Гомельской области}-]</ref><ref>[http://archive.is/20120712040559/gomelsity.ucoz.net/index/0-17/ -{СМИ в Гомеле}-]</ref>
 
== Знаменитости ==
Ред 463:
* [http://www.vuz.univer.by/gomel/ Образовање у Гомељу]
* {{cite web |url=http://artlex.gomel.by/vk/buro_putesh.htm |title=Фотографије и разгледнице предреволуционарног Гомеља |archiveurl=http://web.archive.org/web/20080109195615/http://artlex.gomel.by/vk/buro_putesh.htm |archivedate = 9. 1. 2008.}}
* [http://www.vokzal.gomel.rw.by/cgi/news.pl Железничка станица]
* [http://wwwavtovokzal.avtovokzalgomelgomel.com/indexby/ Аутобуска станица]
{{добар}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Гомељ”