|
}}
'''гзипГзип''' је [[формат]] [[датотека|датотеке]] и [[софтвер]]ска [[апликације|апликација]] коришћена за компресију и декомпресију датотека. Програм су креирали Жан лу Гели ({{јез-франц|Jean-loup Gailly}}) и Марк Адлер ({{јез-енг|Mark Adler}}) као бесплатну замену програмима за компресију коришћеним на раним [[Јуникс]] системима, и наменили га за употребу у [[ГНУ пројекат|ГНУ пројекту]] („г“ у називу произилази из „ГНУ“). Верзија 0.1 издата је 31. октобра 1992. године, а верзија 1.0 у фебруару 1993. године.
== Формат датотеке ==
гзипГзип је базиран на DEFLATE алгоритму, који је комбинација [[ЛЗ77 и ЛЗ78|ЛЗ77]] и [[Хафманови кодови|Хафмановог кодирања]]. DEFLATE је био намењен као замена за LZW и друге [[Алгоритам|алгоритме]] за компресију података, који су били ограничени правима о [[Патент|патентима]], и, у дато време, ограничавали употребу компресора.
Израз „гзип“ се често користи и када се говори о гзип формату датотеке који је:
* опционално додатна заглавља, нпр. оригинални назив датотеке
* тело, које садржи битне информације ({{јез-енг|payload}}) компресоване DEFLATE алгоритмом
* 8-бајтно подножје, у коме се налазе -{CRC-32}- вредност и дужина оригиналних некомпресованих података, по модулу 2^<sup>32</sup>.<ref>{{cite web|author1=Jean-loup Gailly|title=GNU Gzip|url=http://www.gnu.org/software/gzip/manual/gzip.html#index-options-4|accessdate=11 October 2015}}</ref>
Иако формат датотеке дозвољава вишеструким улазима да се ланчају (зиповане датотеке се једноставно декомпресују уланчане као да су оригинално биле једна датотека<ref>{{cite web| title=GNU Gzip: Advanced usage| url=//www.gnu.org/software/gzip/manual/html_node/Advanced-usage.html| accessdate=2012-11-28}}</ref>), гзип се обично користи само за компресовање појединачних датотека.<ref>{{cite web| title=Can gzip compress several files into a single archive?| url=http://www.gzip.org/#faq16| accessdate=2010-01-27}}</ref> Компресоване архиве се обично креирају скупљањем колекција датотека у једну тар архиву, која се затим компресује гзип-ом. Тако добијена датотека има екстензију {{mono|.tar.gz}} или {{mono|.tgz}}, и назива се "-{tarball}-".<ref>{{cite web|title=tarball, The Jargon File, version 4.4.7| url=http://www.catb.org/jargon/html/T/tarball.html| accessdate=2010-01-27}}</ref>
гзипГзип не треба мешати са [[ЗИП]] форматом архивирања, који такође користи DEFLATE. ЗИП формат може садржати колекције датотека без екстерног архиватора, али је мање компактна него компресовани -{tarball}--ови који садрже исте податке, зато што компресује датотеке појединачно и не може да искористи сувишност међу датотекама.
== Имплементације ==
Алатка ''тар'', коју садржи већина Линукс дистрибуција, може екстраховати -{.tar.gz}- датотеке помоћу опције {{mono|z}}, нпр. {{mono|tar -zxf datoteka.tar.gz}}.
злибЗлиб је апстракција -{DEFLATE}- алгоритма у облику библиотеке која, између осталог, укључује подршку и за гзип формат у свом [[Апликациони програмски интерфејс|АПИ]]-ју. злибЗлиб, -{DEFLATE}- и гзип формати су стандардизовани редом у RFC 1950, RFC 1951, и RFC 1952.
гзипГзип формат се користи у [[HTTP компресија|HTTP компресији]] која се користи за брже слање -{[[HTML]]}--а и осталих садржаја веба. То је један од три стандардна формата за HTTP компресију како је наведено у RFC 2616. Овај -{RFC}- ({{јез-енгл|Request for Comments}}, Захтев за коментар) такође наводи и злиб формат (тзв. -{DEFLATE}-) који је једнак гзип формату осим што гзип додаје једанаест додатних бајтова. Ипак, гзип формат се понекад више препоручује од злиб-а јер [[Интернет експлорер|Мајкрософт Интернет експлорер]] не имплементира стандард исправно и не може да обради злиб формат како је наведено у RFC 1950.<ref>{{cite web |last=Lawrence|first=Eric|title=Compressing the Web |url=http://blogs.msdn.com/b/ieinternals/archive/2014/10/21/http-compression-optimize-file-formats-with-deflate.aspx |date=21 October 2014 |website=MSDN Blogs > IEInternals |publisher=[[Microsoft]]}}</ref>
Од касних 1990-их, бзип2, (алатка за компресију датотека заснована на блок-сортирајућем алгоритму,) је стекла мало популарности као замена за гзип. Производи значајно мање датотеке (посебно за изворни код и остале структуиране текстове), али по цену меморије и времена за обраду (до фактора 4).<ref name="benchmark">[http://compressionratings.com/comp.cgi?7-zip+9.12b++bzip2+1.0.5++gzip+1.3.3+-5 7-zip vs bzip2 vs gzip<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
-{AdvanceCOMP}- и 7-Зип могу да производе гзип-компатибилне датотеке, користећи уграђену -{DEFLATE}- имплементацију са бољом компресијом од самог гзип-а, али по цену већег коришћења процесорског времена у односу на реферисану имплементацију.
| 