Константин Кузњецов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Биографија: мала естетска грешка |
м Разне исправке |
||
Ред 26:
Уметник, илустратор, цртач и сценариста [[стрип]]а Константин Кузњецов рођен је 1895. године у [[Санкт Петербург|Петрограду]] (Лењинградy). У хаосу [[Руска револуција|Руске револуције]] губи оца, директора гимназије кога убијају бољшевици, а он је 1920. у вртлогу историје приморан да бежи на југ Русије, а потом даље од Русије – некаквом одлуком судбине право до нас, у тадашњу [[Краљевина Југославија|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]]. Најпре стиже у Панчево где је у то време постојала руска уметничка школа, а одатле прелази у Београд где ради као карикатуриста и илустратор књига, и црта рекламе у Робној кући "Митић".
Убрзо почиње његов експеримент са стрипом. Омладински лист [[Мика Миш (магазин)|Мика Миш]] 1937. године објављује његов први стрип под називом "Мајка" који обрађује одабрани период из наше прошлости. Вероватно и због успеха овог стрипа али и ауторовог запаженог талента Кузњецов бива ангажован да за овај лист црта серију реалистичког стрипа, "Прича о мачки са четири ноге". Од овог стрипа у којем долази до изражаја ауторова креативност у широком жанровском распону од историјских и криминалистичких прича до оних инспирисаних "хиљаду и једном ноћи" урадио је двадесет пет комплетних епизода и краћи стрип, све до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Поред овог реалистичног стрипа Кузњецов црта и три епизоде са два симпатична мајмуна, "Боеми", који су реализовани у стилу [[Волт Дизни|Волта Дизнија]]. За [[Политикин забавник]] црта стрипове инспирисане руском историјом ("Петар Велики") и бајкама ("Скаска о златном петлићу", "Бајка о цару Салтану" од [[Александар Пушкин|Пушкина]]), а за [[Мали забавник]] који је излазио за време немачке окупације обрађује бајку Петра Јершова "Коњиц вилењак". У то време црта под видним утицајем руског илустратора [[Иван Билибин|Ивана Билибина]]. За време рата наставља да ради углавном цртајући ратне карикатуре и плакате (од којих су неки реализовани у форми стрипа: "Прича без речи", "Лаж истока" и "Опомена") али се до 1944. враћа стрипу и на страницама Малог забавника објављује неколико наслова од којих је најзанимљивији "Прича о несрећном краљу". То је алегоријско-пропагандни стрип, са скривеним сатиричним садржајем, а његови главни јунаци су не други него оновремене политичке личности: [[Александар I Карађорђевић|Краљ Александар Карађорђевић]] (Стари краљ), Краљ [[Петар II Карађорђевић|
Кузњецови стрипови су за данашње око изненађујуће квалитетно и савремено цртани, остављају без речи критике.<ref>[[Политикин Забавник]], бр. 2507, 25. фебруар 2000. Додатак: стрип „Скаска о златном петлићу“ Кузњецова и Пољакова по Пушкину (1999. рестауриран од стране Н. Петровића, и обојен од З. Туцића).</ref> Један је од ретких наших предратних стрип-аутора који су успевали да се афирмишу и ван граница Краљевине Југославије, многе његове радове објављивали су контемпорарни Француски листови (на пример ''Gavroche'', ''Jumbo'', ''Le journal de Toto'', ''Les grandes aventures'' и други).
| |||