Епархија тимочка — разлика између измена

[[Срби]] су приликом свога досељавања на ово подручје затекли већ организовани црквени живот са епископом чије је седиште било у граду Акве на [[Дунав]]у, негде код данашњег [[Прахово|Прахова]]. О веома живом и у сваком погледу развијеном и устројеном животу од најранијих времена, сведоче многобројни остаци насеобина, посебно римских. Од [[11. век]]а улазило је ово подручје у састав [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]]. Како се налазило на тромеђи [[Срби|српско]]-[[Румуни|румунско]]-[[Бугари|бугарској]], мењало је оно и своју припадност у црквеном погледу. Припадало је и [[Охридска архиепископија|Охридској]] и [[Велико Трново|Трновској]] и [[Пећка патријаршија|Пећкој]] и [[Цариградска патријаршија|Цариградској]] цркви. За време [[Аустријско царство|аустријске]] власти над северном [[Србија|Србијом]] ([[1718]]—[[1739]]) припадала је [[Тимочка Крајина]] [[Епархија банатска|Вршачкој епархији]] у саставу [[Београдска митрополија|Београдско-карловачке митрополије]]. После укидања [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] ([[1766]]) било је ово подручје најпре у саставу Видинске епархије под врховном влашћу [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]], под којом је остала све до [[1831]]. године.

 

 

Тимочка крајина, без великих средишта, није имала ни материјалних ни духовних удобности онолико, колико су имале неке друге области Србије. Још у [[антички Рим|римско доба]] изграђена многобројним градићима и кулама, она је за време [[Османско царство|турске владавине]] била разрушена и дочекала ословођење [[1883]]. године са малим бројем црквица и капела, од насилничког ока склоњеним чатмарама и [[брвнара]]ма. Остављена дуго времена после ослобођења без [[саобраћај]]них веза са осталим крајевима, она је и у [[Први светски рат|Првом]] и у [[Други светски рат|Другом светском рату]] претрпела тешке околности.