Вукман Крушчић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 19:
Рођен је 1909. у селу Поља, код Колашина. Потицао је из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у Беранама. Потом је студирао на Правном факултету у Београду.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}
По доласку на Београдски универзитет укључио се у револуционарни студентски поркрет и 1932. године постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Врло брзо је постао једна од водећих личности у студентском покрету у Београду. Заједно са Ивом Лолом Рибаром, Рифатом Бурџовићем и Мирком Срзентићем, учествовао је у студентским демонстрацијама и револуционарним акцијама.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}
Фебруара 1935. године, на Универзитету у Београду дошло до великог студентског штрајка, током кога су жандарми убили студента Мирка Срзентића. Студентска организација је тада одредила Мирка Томића и Вукмана Крушчића да од универзитетског Сената тражи интервенцију против поступака полиције. Као студент, Вукман је био активан и у стручним и културним удружењима студената.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}
Због револуционарног рада био је више пута хапшен, а 1935. године је био затворен и у концентрационом логору у Вишеграду. Одржавање летњег сабора на Бендовцу, на планини Бјеласици, августа 1935, где су били окупљени људи из колашинског и беранског среза, искористио је да, као комунист, говори поводом злочина на Белведеру, крај Цетиња и против Владе Милана Стојадиновића.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}
Поред политичког рада на Универзитету, био је политички активан и родном крају. Као члан руководства МК КПЈ за Колашин, учествовао је на Седмој покрајинској конференцији КПЈ за Црну Гору, одржаној августа 1939. године. Такође је учествовао и на Осмој покрајинској конференцији КПЈ за Црну Гору, која је одржана августа 1940. године у Барама Жугића, код Жабљака. Почетком 1941. године постао је секретар Месног комитета КПЈ у Колашину.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}
После окупације Југославије, радио је на организовању Тринаестојулског устанка у колашинском срезу. Учествовао је у борбама за ослобођење Колашина, јула 1941. године. После слома устанка, радио је на оживљавању оружане борбе против окупатора. Крајем године се прикључио Црногорском одреду за операције у Санџаку и са њим учествовао у Пљевљаској битци, 1. децембра 1941. године.
Јануара 1942. године, четничке јединице, наоружане и снабдевене од Италијана, почеле су организоване нападе на партизанске снаге на територији Колашина. У таквој ситуацији, Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и представници руководства НОП-а организовали су слање јачих партизанских снага на ово подручје како би се супротставили надмоћнијим четницима. Комски партизански одред упутио је тада две чете, чији је задатак био да сузбије четничку акцију на широј територији Матешева. Ове две чете, четници су изненадили и у зору 20. јануара напали у [[Баре Краљске|Краљским Барама]]. Том приликом погинула су 33 партизанска борца, 15 их је рањено, а већина осталих заробљена. Међу погинулима је био и Вукман.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}
Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] проглашен је [[12. јул]]а [[1949]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1975|}}{{sfn|Војна енциклопедија|1973|}}
У знак сећања на Вукмана Крушчића од [[1950]]. године једно село у [[Општина Кула|општини Кула]], у [[Бачка|Бачкој]], носи назив [[Крушчић]]. Ово село се раније звало Вепрово, а после [[Други светски рат|Другог светског рата]] је насељено колонистима из Црне Горе.
== Литература ==
| |||