Охридско-битољска епархија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 33:
Године [[1920]]. епископ жички [[Николај Велимировић|Николај (Велимировић)]] по властитој жељи прешао је у [[Охрид]]. Послије доношења првог [[Устав Српске православне цркве|Устава Српске православне цркве]] ([[1931]]) владика [[Николај Велимировић|Николај]] је извршио сједињавање [[Охридска епархија|Охридске]] и [[Битољска епархија|Битољске]] у јединствену Охридско-битољску епархију са сједиштем у [[Битољ]]у.<ref>[http://www.svetigora.com/node/7086 Радио Светигора: Житије Светог оца Николајa Српског], 28. јул 2014.</ref>
Током бугарске окупације (1941-1944) епархија је тешко пострадала, а услед ратних прилика администратор Викентије Проданов није био у прилици да врши своју дужност. Након ослобођења (1944) нове комунистичке власти нису допустиле администратору епархије да се врати на своју дужност, а на подручју ове епархије су завладале нередовне прилике услед покрета за стварање посебне црквене управе у тадашњој Народној Републици Македонији.
Након дугих и сложених преговора који су вођени током 1958. и 1959. године, постигнут је споразум о стварању самоуправне Православне цркве у Македонији, која је остала у канонској заједници са Српском патријаршијом. Према постигнутом договору, извршени су избор и хиротонија Климента Трајковског за новог епископа ове епархије са насловом "епископ преспанско-битољски". Међутим, епископ Климнт је 1967. године учествовао у неканонском проглашењу аутокефалности "Македонске православне цркве" услед чега је од стране Српске патријаршије стављен под црквени суд.
Од тада, ова епархија се налазила у расколу све до склапања Нишког споразума и његовог спровођења у живот (2002-2005) путем стварања канонске [[Епископија преспанско-пелагонијска|Епископије преспанско-пелагонијске]] у оквиру [[Православна Охридска архиепископија|Православне охридске архиепископије]].
== Види још ==
| |||