Охридско-битољска епархија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 21:
| Званична страница =
| Епархијски архијереј =
| Чин архијереја = [[Епископепископ]]
| Титула архијереја = ''Епископепископ охридско-битољски''
| Архиепископ =
| Митрополит =
Ред 30:
}}
'''Охридско-битољска епархија''' је некадашња епархија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
 
== Историјат ==
 
Године [[1920]]. епископ жички [[Николај Велимировић|Николај (Велимировић)]] по властитој жељи прешао је у [[Охрид]]. Послије доношења првог [[Устав Српске православне цркве|Устава Српске православне цркве]] ([[1931]]) владика [[Николај Велимировић|Николај]] је извршио сједињавање [[Охридска епархија|Охридске]] и [[Битољска епархија|Битољске]] у јединствену Охридско-битољску епархију са сједиштем у [[Битољ]]у.<ref>[http://www.svetigora.com/node/7086 Радио Светигора: Житије Светог оца Николајa Српског], 28. јул 2014.</ref>
 
Први епископ ове епархије је био [[Николај Велимировић]] (1931—1936), који је након преласка на нову дужност наставио да администрира овом епархијом до 1938. године, када је за овогновог охридско-битољског епископа изабран [[Платон Бањалучки|Платон Јовановић]] (1938—1939). наконНакон његовог премештањапремјештања на другу дужност, епархијом је почевши од 1940. године администрирао злетовско-струмички епископ [[Патријарх српски Викентије|Викентије Проданов]].
 
Током бугарске окупације (1941-19441941—1944) епархија је тешко пострадала, а уследусљед ратних прилика администратор Викентије Проданов није био у прилици да врши своју дужност. Након ослобођења ([[1944]]) нове комунистичке власти нису допустиле администратору епархије да се врати на своју дужност, а на подручју ове епархије су завладале нередовне прилике уследусљед покрета за стварање посебне црквене управе у тадашњој Народној Републици Македонији.
 
Након дугих и сложених преговора који су вођени током [[1958]]. и [[1959]]. године, постигнут је споразум о стварању самоуправне Православне цркве у Македонији, која је остала у канонској заједници са Српском патријаршијом. Према постигнутом договору, извршени су избор и хиротонија Климента Трајковског за новог епископа ове епархије са насловом "епископ„епископ преспанско-битољски"битољски“. Међутим, епископ КлимнтКлимент је [[1967]]. године учествовао у неканонском проглашењу аутокефалности "Македонске„Македонске православне цркве"цркве“ уследусљед чега је од стране Српске патријаршије стављен под црквени суд.
 
Од тада, ова епархија се налазила у расколу све до склапања Нишког споразума и његовог спровођења у живот (2002-20052002—2005) путем стварања канонске [[Епископија преспанско-пелагонијска|Епископије преспанско-пелагонијске]] у оквиру [[Православна охридска архиепископија|Православне охридске архиепископије]].
 
== Види још ==