Саборна црква у Никшићу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
'''Храм Св. Василија Острошког''' је саборна црква и православни манастир у [[Епархија будимљанско-никшићка|епархије будимљанско-никшићка]]. Изграђен је у [[19. век|19. вијеку]].
 
Када је 1878. године створена [[Захумско-рашка епархија]] донета је одлука да њено средиште буде у [[Никшић]]у. Пошто је изградња новог саборног храма и владичанског двора била тек у плану, први захумско-рашки епископ [[Висарион Љубиша]] (1878-1882), привремено је боравио у оближњем [[Манастир Острог|манастиру Острогу]]. Као црногорски митрополит (1882-1884), Висарион Љубиша је настојао да уз руску помоћ убрза припремне радове, а њеgoвоњегoво дjело је наставио и његов наследник, митрополит [[Митрофан Бан]] (1884-1920).
 
Саборни храм у Никшићу дјело је руског архитекте [[Михаило Тимофејевич Преображенски|Михаила Тимофејевича Преображенског]]. Овај монументални споменик подигнут је у славу погинулих црногорских и херцеговачких јунака у ратовима [[1875]]—[[1880]]. године. Предрадови су почели [[1886]]. године. Састављена је комисија коју су предводили [[војвода Шако Петровић]] и инжењер др [[Јосип Сладе]], који су и изабрали Петрову главицу за мјесто изградње цркве.