Апотекар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 31:
Први почеци апотекарства као самосталне професије јављају се у градовима Медитерана под утицајем Салернске медицинске школе, најпознатије школе средњег века за образовање лекара и апотекара.<ref>Dušanka Parojčić, Dragan Stupar, Mirjana Stupar, ''Istorija medicine i zdravstvene kulture Profesionalni odnos farmaceuta i lekara od 13. do 20. veka: Etički i stručni aspekt ,'' [http://www.tmg.org.rs/v290211.htm Istorija medicine i zdravstvene kulture] Farmaceutski fakultet u Beogradu, Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar, 29 (2004) 2 pp. 118–126, UDK 616-051:615-051]:174”12/19”, ISSN 0350-2899,</ref>
На основу медициснких одредби Роџера II из 1140. и под утицајем арапске медицине, сицилијански краљ и Свети Римски
Конституције (III) Фридриха II - ({{јез-лат|Constitutiones Regum regni utriusque Siciliae}}), донете у периоду између 1231—1240. године извршиле су велике промене у законодавству Средњег века упоште, а обухватале су и део који се односи на здравствено законодавство о раздвајању медицине од фармације. Овај део Фридрихових конституција, познат под називом Сицилијански едикт (IV), формално је одвојио професију лечења и и професију припремања лекова. Овај део конституције саставио је наставнички колегијум Салернске медицинске школе, и у литератури је познате под називом Салернски едикт.
|