Патријарх српски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 44:
[[Датотека:Patriarchate of Peć 09 2010 2.jpg|219px|мини|десно|[[Манастир Пећка патријаршија]]]]
 
Са [[Османско царство|османским]] провалама настају тешка времена за Српску патријаршију. Услед турских освајања, са померањем државног тежишта ка северу, померају се и црквени центри. У [[15. век]]у се спомињу [[београдБеоград]]ска и [[Смедерево|смедеревска]] митрополија. Манастирски центри такође се померају на север. Манастири које су градили [[лазар Хребељановић|кнез Лазар]] и његови наследници налазе се сви у [[Поморавље|Поморављу]] и [[Подунавље|Подунављу]]. Из овог времена сачувано је мало историјске грађе на основу које би могли пратити подробније последице турских освајања на српску цркву. Уочљиво је само да су многи [[средњи вијек|средњовековни]] српски [[манастир]]и запустели или им се чак губи траг.
 
Након турског освајања Београда ([[1521]]) и победе и бици на Мохачу ([[1526]]) долази до значајних промена. У то време, под вођством [[Патријарх српски Павле I|смедеревског митрополита Павла]] започиње борба за обнову [[Српска патријаршија|Српске патријаршиије]] са средиштем у [[Пећ]]и. Током наредних година, Павле је постигао низ привремених успеха, поставши накратко [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]]. Иако је његов покрет на крају доживео неуспех ([[1541]]), тежња ка обнови [[Српска патријаршија|Српске патријаршиије]] није напуштена.
У општем периоду дезорганизације за време турске владавине доћи ће и до кратког предаха, па чак и опоравка за време великог [[везир]]а [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмед-паше Соколовића]] (везир [[1555]]-[[1579]]), који је био српског порекла. У таквим околностима [[Патријарх српски Макарије|Макарије]], брат Мехмед-пашин, добио је [[берат]] којим га је султан поставио за првог [[патријарх]]а обновљене Пећке патријаршије ([[1557]]—[[1571]]; умро [[1574]]). Обновљена српска црква под турском влашћу добила је иста права и повластице које је турски султан дао Васељенској патријаршији.
 
УПрилика општемза периодуобнову дезорганизацијесе запојавила временешто турскекасније, владавинеу доћивреме ћекада ије дознатан краткогутицај предаха,на патурском чакдвору иимао опоравка[[везир]] за времепотоњи великогвелики [[везир]]а) [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмед-паше Соколовића]] (везир [[1555]]-[[1579]]), који је био српског порекла. У таквим околностима [[Патријарх српски Макарије|Макарије]], брат Мехмед-пашин, добио је [[берат]] којим га је султан поставиопотврдио за првог [[патријарх]]а обновљене Пећке[[Српска патријаршијепатријаршија|Српске патријаршиије]] са средиштем у [[Пећ]]и ([[1557]]—[[1571]]; умро [[1574]]). Обновљена српска црква под турском влашћу добила је иста права и повластице које је турски султан дао Васељенској патријаршији.
 
Раздобље које следи обележено је борбама са Турцима, било је ту и периода кратких примирја, која су искоришћена за обнову и изградњу порушених храмова, али би затим увек уследила турска одмазда која је бивала све страшнија. Тако је 11.септембра 1766. године султан издао берат којим се: "... Од сада укида и само име Пећке патријаршије, с тим да се ни под којим условом не дозвољава њена обнова, па чак ни подношење молбе у том погледу“. Био је ово прави насилни акт над једном аутокефалном црквом. До обнове патријаршије долази тек 1920. године после стварања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].
Линија 110 ⟶ 112:
| 12.
| 1453—1463.
| патријарх српски [[Арсеније II]] [[Патријарх српски Павле I]]
|-
| *
| 1526—1541.
| патријарх српски [[Патријарх српски Павле I]] (митрополит смедеревски)
|-
| 13.