Словаци у Републици Српској — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање
Нема описа измене
Ред 14:
Словаци од 1885. године насељавају ове просторе.<ref>http://manjine.ba/?p=1206</ref>
 
Досељавање [[Словаци|Словака]] у Бијељину почело је [[1885]]. године када 12 породица из мјеста [[Пивнице (Бачка Паланка)|Пивница]], [[Ковачица]], [[Љуба (Шид)|Љуба]], [[Бингула]] и [[Бачки Петровац]] насељавају у [[Љељенча|Љељенчи]]. [[Словаци]] су почели да се насељавају у Бијељини у потрази за бољим животним условима. Сви Словаци који су се тада доселили у Бијељину били су пољопривредници. Поред пољоприведе, неки од Словака су су били и занатлије; коларски и ковачки занати су били међу најзаступљенијим. Једини познати изузетак, је Јозеф Сенохрадски, индустијалац који је [[1902]]. г. купио земљу и изградио једну од најмодернијих циглана у тадашњој Бијељини. За разлику од прве, трећа генерација Словака у Бијељини се након [[1945]]. године окреће ка школовању и даје већи број интелектуалаца. Словаци у Бијељини, посебно они који су били економски моћнији, значајно су допиносили и развоју овог краја. Као илустрација ове тврдње су признања породици Шимон, тачније Михајл Шимон и његовој супрузи Јулијани. Они су даровали 4,5 дунума земље у Љељенчи за изградњу основне школе као и велики новчани прилог. Поред овога, Михајло је одликован и указом краља [[петар II Карађорђевић|Петра II]] од [[30. децембар|30. децембра]]. [[1937]]. г јер је као волонтер у два мандата био члан Извршног одбора општине Бијељина. У то вријеме, Јулијана је била један од оснивача Просторног друштва за образовање женске дјеце "[[Зорка Карађорђевић|Књегиња Зорка]]".<ref>{{cite web|url=http://www.bijeljina.org/novosti/2056/152/Udruzenje-Slovaka-Semberije-Juraj-Janosik.html|title=Udruženje Slovaka Semberije Juraj Jánošík - Bijeljina Danas|author=Izvor: Bijeljina Danas|date = 1218. 97. 20112016|work=Bijeljina Danas|accessdate = 26. 9. 2014}}</ref>
 
Двије породице Ципара доселиле су се у околину [[Прњавор]]а [[1895]]. године. Претходно су боравили у околини [[Осијек]]а, али им се није допала [[Славонија|славонска]] равница. Тражили су брдовитији крај, који би их подсјећао на родно село Дрхле Поле, у словачкој општини Бишча. Одабрали су [[Ралутинац]], код [[Прњавор]]а, гдје су деценијама живјели.<ref>http://www.glassrpske.com/drustvo/panorama/Istrazuje-selo-kojeg-vise-nema/39978.html</ref>
 
== Религија ==
Словаци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у [[Словачка|матичној земљи]], као и широм свијета су [[Католицизам|католичке вјероисповијести]]. [[2009]]. године је отворена [[Евангелизам|Словачка евангелистичка црква]], а ријеч је о првом вјерском објекту те врсте у [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Црква је изграђена донацијом Словака који живе у [[Семберија|Семберији]], уз помоћ Општине Бијељина и [[Словачка|Словачке]] амбасаде у БиХ. У Бијељини данас живи између 20 и 30 словачких продица.<ref>{{cite web|url=http://www.klix.ba/vijesti/bih/u-bijeljini-otvorena-slovacka-evangelisticka-crkva/090906055|title=U Bijeljini otvorena slovačka evangelistička crkva|work=Klix.ba|accessdate = 2618. 97. 20142016}}</ref>
 
У селу [[Ралутинац]], код [[Прњавор]]а такође постоји словачка капела.