|
|гдуж = 17.8125
}}
'''Мостар''' је насељено местомјесто у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], смештеносмјештено на [[обала]]маобалама [[Река|реке]]ријеке [[Неретва|Неретве]] у сред [[Херцеговина|Херцеговине]]. У Мостару се налази управно седиштесједиште [[Град Мостар|истоименог града]] и [[Херцеговачко-неретвански кантон|Херцеговачко-неретванског кантона]]. По броју [[становништво|становника]] ово је највеће насељено местомјесто у [[Херцеговина|Херцеговини]]. Према попису[[[Попис становништва у Босни изи [[1991Херцеговини 2013.|попису]] из 2013. године, Мостар је имао 75105.865797 становника. Према прелиминарним подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], уУ насељеном местумјесту Мостар пописано је 45.291 лица.<ref name="ш">[http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.]</ref>
Познат је по чувеном [[Стари мост (Мостар)|Старом мосту]], изграђеном у [[16. век]]увијеку, који је срушен потоком наређењурата команданта1993. ХВО-азбог (Хрватско вијеће одбране) [[Слободан Праљак|Слободана Праљка]] [[1993]].тактичких годинеразлога, да би након [[рат]]арата био изграђен поново. Околина Мостара је веома насељена са богатим [[Село|селима]], попут села Потоци (2921 становника 1991), Врапчићи (3461 становника 1991) и Родоч (4499 становника 1991).
== Географија ==
=== Положај ===
Мостар се налази на југу [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], тачније, у центру [[Херцеговина|Херцеговине]]. Градско подручје (Мостар и његова околина) географски се може описати као чвориште севернесјеверне, западне и источне Херцеговине. Кроз центар града се протеже кањон ријеке [[Неретва|Неретве]], па је Мостар познат и под надимком „град на Неретви“.
У градском подручју (општини) МостарМостара смештенесмјештене су три котлине: Бијело пољеПоље на северусјеверу, у којојкојем је смештенасмјештена већина севернихсјеверних приградских насеља; Мостарска, у којој је смештенсмјештен град Мостар и већина западних приградских насеља, и Бишће Поље на југу, у којој је смештенасмјештена већина јужних приградских насеља и мостарска индустријска зона.
Најпознатија брда око мостарске котлине су: [[Хум]], [[Брканово брдо]], [[Галац]], [[Орловац]], [[Микуљача]], [[Жовница]], [[Планиница]] и [[Фортица]], а сам град се налази на надморској висини од 60-80 метара. ДвеДвије најпознатије планине које се налазе у близини Мостара су [[Вележ (планина)|Вележ]] и [[Прењ]]. Кроз Мостар теку ријеке [[Неретва]] и [[Радобоља]], а у његовој ближој околини налазе се: [[Дрежанка]], [[Буна (река)|Буна]], [[Буница (река)|Буница]] и [[Јасеница (река)|Јасеница]]. Мостар је, као и већина херцеговачких градова, веома кршевит.
=== Клима ===
Мостар има умерену средоземну климу са блажим, али хладним зимама (уз мало или нимало снега), те веома врућим летима, када температуре у хладу знају износити и до 45 °C. Због тога је Мостар био један од најтоплијих градова у бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]], а данас је, уз Требиње и Неум, најтоплији град у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Мостар је уз [[Атина|Атину]] град са највише сунчаних дана у години, а снег у Мостару је права реткост. Зиме у којима се снег у Мостару задржао више од 15 дана: [[1955]]./[[1956]]. (15 дана), [[1962]]./[[1963]]. (23 дана), [[1984]]./[[1985]]. (27 дана), [[2004]]./[[2005]]. (15 дана) и [[2011]]./[[2012]]. (26 дана). ▼
▲Мостар има умеренуумјерену средоземну климу са блажим, али хладним зимама (уз мало или нимало снегаснијега), те веома врућим летимаљетима, када температуре у хладу знају износити и до 45 °C. Због тога је Мостар био један од најтоплијих градова у бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]], а данас је, уз [[Требиње ]] и [[Неум ]], најтоплији град у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Мостар је уз [[Атина|Атину]] град са највише сунчаних дана у години, а снег у Мостару је права реткостријеткост. Зиме у којима се снегснијег у Мостару задржао више од 15 дана: [[1955 ]]./ [[1956]]56. (15 дана), [[1962 ]]./ [[1963]]63. (23 дана), [[1984 ]]./ [[1985]]85. (27 дана), [[2004]]./ [[2005]]05. (15 дана) и [[2011 ]]./ [[2012]]12. (26 дана).
[[6. август]]а [[2008]]. жива у термометру у 13 сати у средишту Мостара досегнула је 39, а на сунцу је измерено чак 56,4 °C.{{чињеница|date=12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> Тачно у поноћ, у ноћи са четвртка, [[16. јул]]а, на петак, [[17. јул]]а [[2009]]. у Мостару је забележена температура зрака од 29,3 °C, што је, по речима метеоролога из Федералног хидрометеоролошког завода, највиша ноћна температура икада забележена од [[1893]]. откад се у БиХ службено воде метеоролошка мерења.{{чињеница|date=12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> ▼
▲[[Дана 6. август]]аавгуста [[2008 ]]. жива у термометру у 13 сати у средишту Мостара досегнула је 39, а на сунцу је измерено чак 56,4 °C.{{чињеница|date=12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> Тачно у поноћ, у ноћи са четвртка, [[16. јул]]ајула, на петак, [[17. јул]]ајула [[2009 ]]. у Мостару је забележеназабиљежена температура зрака од 29,3 °C, што је, по речимаријечима метеоролога из Федералног хидрометеоролошког завода, највиша ноћна температура икада забележеназабиљежена од [[1893 ]]. откад се у БиХ службено воде метеоролошка мерењамјерења.{{чињеница|date=12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma-->
Клима у Мостару се у последњих десетак година приметно мења. Пре изразито сушна клима данас је све влажнија и влажнија, што летње врућине чини несношљивим и често зрелим за проглашавање елементарне непогоде. Мостар ипак има угодну климу погодну за узгој различитих врста воћа и поврћа. [[Јесен]]и и [[Пролеће|пролећа]] у Мостару знају бити изразито кишовити. ▼
▲Клима у Мостару се у последњихпосљедњих десетак година приметнопримјетно мењамијења. ПреПрије изразито сушна клима данас је све влажнија и влажнија, што летњељетње врућине чини несношљивим и често зрелим за проглашавање елементарне непогоде. Мостар ипак има угодну климу погодну за узгој различитих врста воћа и поврћа. [[Јесен]]иЈесени и [[Пролеће|пролећа]]прољећа у Мостару знају бити изразито кишовити.
{{Клима_града
== Историја ==
[[Датотека:Mostar Old Town Panorama 2007.jpg|мини|лево|250п|Мостар]]
Шире подручје данашњег Мостара било је насељено још у праисторијском времену, што потврђују бројна налазишта (више од 150) из [[Неолит|неолита]], [[Бакарно доба|бакарног]], [[Бронзано доба|бронзаног]] и [[Гвоздено доба|гвозденог доба]]. Међу њима су насељене [[пећина|пећине]], [[гробље|гробови]], [[оружје]], предримски [[новац]] и сл. Уз [[сточарство]] и [[земљорадњаЗемљорадња|земљорадњу]] у железномгвозденом добу се развија и [[трговина]] с околним средиштима.
За времевријеме [[римРимско Царство|римске]]ске управе подручје су насељавала [[Илири|илирска]] племена, а административно је припадао [[Далмација|далматинској]] провинцији. У то доба настају и путеви у долини [[Неретва|Неретве]]. Базилика из 3. - 6. векавијека у [[Цим|Циму]] (данас део Мостара) вероватновјероватно је била седиштесједиште бискупије Сарсентерум, која се налазила на подручју данашње Херцеговине.
=== Средњи веквијек ===
Ново раздобље настаје падом Царства и досељењем [[Словени|Словена]]. Током раног средњег векавијека подручје Мостара припадало је покрајини [[Захумље]] (Хум). Упркос врховној власти [[Франачка|Франака]], ови су крајеви имали одређени степен самосталности, посебно за кнеза [[Михајло Вишевић|Михајла Вишевића]] ([[910]]. —[[ 950]].). Подручјем су једно времевријеме владали [[Немањићи]], затим босански бан, а током 14. - 15. векавијека све су снажнији хумски кнезови. Један од њих - [[Стефан Вукчић Косача]] (у народним песмамапјесмама познат и као Стјепан због ијекавског говора), који је столовао у [[Благај|Благају]] поред Мостара, [[1448]]. добија титулу [[Херцег|херцега]] (одатле и назив Херцеговина).
Дан оснивања града Мостара везан је уз изградњу дведвије куле/утврђења, средином 15. векавијека, вероватновјероватно у доба херцега СтјепанаСтефана. Утврђење на десној обали Неретве звало се Цимски град, а на левојлијевој Небојша. И први писани спомен Мостара везан је уз ове дведвије куле: [[Дубровачка Република|дубровачки]] извештајизвјештај од [[3. април]]ааприла [[1452]]. описује како се [[Владислав Херцеговић]] побунио против оца СтјепанаСтефана, отевши му неке поседепосједе. У извештајуизвјештају стоји: "''ha preso quello di ... Blagay et '''do castelli al ponte de Neretva''''' (''узео је ... Благај и '''два утврђења на мосту на Неретви''''')".
Име „Мостар“ први се пут појављује у турском попису становништва из [[1468]]. —[[ 1469]]., а да се оно односи на насеље око дведвије куле на Неретви, јасно је из једног документа са седницесједнице већавијећа Дубровачке републике [[1474]].
=== Османлијско раздобље ===
[[Датотека:Kanjon Neretve Mostar-Austro-ugarsko razdoblje.jpg|мини|лево|250п|Мостар крајем [[19. век]]а]] ▼Турско освајање Мостара догодило се вероватно [[1468]]. У Мостару је тада боравило око 35 османлијских војника, којима су подељени поседи, а затечени становници су постали кметови. Испочетка средиште кајмакамлука, Мостар је захваљујући [[саобраћај]]ној важности прелаза преко Неретве почетком 16. века постао седиште Херцеговачког санџака. Године [[1566]]. дотадашњи дрвени мост замењен је каменим, одлука којој је допринио административни и саобраћајни развој града. ▼
▲[[Датотека:Kanjon Neretve Mostar-Austro-ugarsko razdoblje.jpg|мини|лево|250п|Мостар крајем [[19. век]]авијека]]
У 16. и 17. веку бележи се интензивно ширење града; крајем овог раздобља Мостар је имао око 10.000 становника. Град се развијао као типично османлијско насеље, с карактеристичним стамбеним четвртима - махалама, и трговачком четврти - чаршијом. Током 18. века дошло је до стагнације и пада броја становника. ▼▲ТурскоОсманлијско освајање Мостара догодило се вероватновјероватно [[1468 ]]. У Мостару је тада боравило око 35 османлијских војника, којима су подељениподјељени поседипосједи, а затечени становници су постали кметови. Испочетка средиште [[Кајмакамлук|кајмакамлука ]], Мостар је захваљујући [[саобраћај]]нојсаобраћајној важности прелаза преко Неретве почетком 16. векавијека постао седиштесједиште [[Херцеговачки санџак|Херцеговачког санџака ]]. Године [[1566 ]]. дотадашњи дрвени мост замењензамјењен је каменим, одлука којој је допринио административни и саобраћајни развој града.
▲У 16. и 17. векувијеку бележибиљежи се интензивно ширење града; крајем овог раздобља Мостар је имао око 10.000 становника. Град се развијао као типично османлијско насеље, с карактеристичним стамбеним четвртима - махалама, и трговачком четврти - чаршијом. Током 18. векавијека дошло је до стагнације и пада броја становника.
Године [[1833]]. основан је посебан [[Херцеговачки пашалук]] са седиштем у Мостару, на челу с [[Али-паша Ризванбеговић|Али-пашом Ризванбеговићем]], који је добио и везирску титулу. Отворени су и конзулати неких земаља ([[Аустрија]], [[Италија]], [[Русија]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] и [[Француска]]). Саобраћајном значају допринела је изградња [[пут]]а Мостар-[[Метковић]] [[1862]]. ▼=== Други свјетски рат === ▼
▲Године [[1833 ]]. основан је посебан [[Херцеговачки пашалук]] са седиштемсједиштем у Мостару, на челу с [[Али-паша Ризванбеговић|Али-пашом Ризванбеговићем]], који је добио и [[Везир|везирску ]] титулу. Отворени су и конзулати неких земаља ([[ Хабсбуршка Монархија|Аустрија]], [[ Краљевина Италија|Италија]], [[ Руско Царство|Русија]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] и [[Француска]]). Саобраћајном значају допринеладопринијела је изградња [[пут]]апута Мостар-[[Метковић]] [[1862 ]].
▲=== Други свјетски рат ===
Xапшења и ликвидирања Срба, Јевреја и Рома у Мостару и околини почела су у летољето 1941. године у три велика таласа, с тим што оно никада није потпуно престајало.
Масовна хапшења и убијања мостарских Срба (у првом реду интелигенције) почела су 24. Јунајуна 1941. по подне. Хапшења су вршена по кућама, канцеларијама, занатским радионицама, на Лучкој малти, трговима, улицама, баштама, њивама, непрекидно три дана. Претходно је наређено да Срби и Јевреји за три дана не излазе из својих кућа, уз претњупријетњу да ће сваки онај који прекрши наређење бити на лицу местамјеста стрељанстријељан. ЗахваљујућиЗбог тометога је, за три дана (24., 25. и- 26. јуна) ухапшено је 450 људи и стрпанозатворено у жандармеријску станицу и школу „Краљице Марије“ која је претворена у сабирни логор. Билу су то људи из свих друштвених слојева: интелектуалци, радници, сељаци, занатлије, трговци, службеници, пензионери.
Међу првима су похашенипохапшени познати мостарски трговци: Шаин, Радуловић, Кадијевић, Пешко, Чоловић, Тохољ, Њуњић, Комад, Хамовић, Черековић, Комненовић, Миљевић, и други; свештеници: В. Гвозденовић, Ј. Војовић, Д. Ашкрабић, О. Радић, П. Пејановић, В. Петковић; просветни радници: Д. Мучибабић, Ђ. Тилимбат П. Јанић, као и многи други. Похапшени људи су већ наредне ноћи убијени на мостовима мутне и крваве Неретве, на Скакалима, у Сутини, код Ортијешког гробља, у селу [[Илићи|Илићима]], код рудника мрког угља и другим стратиштима. Највише је оних који су камионима одвезени пут [[Читлук|Читлука]], [[Љубушки|Љубушког]] и [[Широки Бријег|Широког Бријега]], поклани ножевима или побијени маљевима, моткама специјално направљеним гвозденим шипкама и сурвани у неку од знаних и незнаних јама и других масовних људских гробница.
СведоциСвједоци које је саслушавала Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача наводе да су тих суморних јунских дана својим очима гледали како усташе одвозе пуне камионе везаних Срба према Читлуку и Широком Бријегу и како се доцније враћају с празним камионима, каљави и крвави свраћају у кафану на [[Балиновац|Балиновцу]], пију и љубе крваве каме. СведокСвједок Марјан Павелић, на примернапримјер истиче да му се као поглавниковом презимењаку усташа Агустин Турк хвалио да је убио 508 Срба и испричао му да су га приликом одвођења мостарских Срба на стратиште, у камиону напала два Србина, која су успелауспјела да се одрешеодријеше, али да их је он савладао и лично убио осморицу.
== Становништво ==
== Види још ==
* [[Мостови Мостара]]
* [[Срби у Мостару]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Босна и Херцеговина}}
* [http://www.mostar.ba/ Званична презентација града]
| 