Мостар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 87:
Ново раздобље настаје падом Царства и досељењем [[Словени|Словена]]. Током раног средњег вијека подручје Мостара припадало је покрајини [[Захумље]] (Хум). Упркос врховној власти [[Франачка|Франака]], ови су крајеви имали одређени степен самосталности, посебно за кнеза [[Михајло Вишевић|Михајла Вишевића]] (910. — 950.). Подручјем су једно вријеме владали [[Немањићи]], затим босански бан, а током 14. - 15. вијека све су снажнији хумски кнезови. Један од њих - [[Стефан Вукчић Косача]] (у народним пјесмама познат и као Стјепан због ијекавског говора), који је столовао у [[Благај|Благају]] поред Мостара, 1448. добија титулу [[Херцег|херцега]] (одатле и назив Херцеговина).
Дан оснивања града Мостара везан је уз изградњу двије куле/утврђења, средином 15. вијека, вјероватно у доба херцега Стефана. Утврђење на десној обали Неретве звало се Цимски град, а на лијевој Небојша. И први писани спомен Мостара везан је уз ове двије куле: [[Дубровачка Република|дубровачки]] извјештај од 3. априла 1452. описује како се [[Владислав Херцеговић]] побунио против оца Стефана, отевши му неке посједе. У извјештају стоји: "узео је ... Благај и
Име „Мостар“ први се пут појављује у турском попису становништва из 1468. — 1469., а да се оно односи на насеље око двије куле на Неретви, јасно је из једног документа са сједнице вијећа Дубровачке републике 1474.
| |||