Василије Доктор — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
[[1100]]. за време цара Алескеја I Комнина, који је вршио погроме над присталицама богомилског учења, један од заробљених богумила стављених на муке, Дивљат<ref>http://www.notbored.org/resistance-25.html</ref>, као вођу богумила именова Василија, који је окупио око себе дванаест ученика под именом [[апостол]]а. Када су га ухватили, цар пожеле лично да поразговара са Василијем, тада у дубокој старости. Приметивши у њега неклонулу самоувереност, цар га избави из окова, и одајући му част као [[пророк]]у, пожеле да се поближе упозна са његовим учењем. Василије дуго није пристајао, али на крају цар овлада његовим поверењем. Он позва учитеља у одељени део дворца, где са својим братом, севастократором Исаком, слушаше учење богомилства. За то време, један писар кришом записиваше све што им је Василије приповедао, а у суседној сали беху окупљени духовници, са патријархом Николајем III Граматичарем на челу, и царски савет. Када Василије заврши своје откривање, цар отвори врата патријарху и свему сабору, стража ухвати Василија, а писар им прочита све записано по слову [[јересијарх]]а.
 
Василију Богумилу је судио црквени суд, да би га коначном теолошком пресудом [[Николај III Граматичар]], цариградски патријарх (1084–1111), прогласио [[јеретик]]ом и осудио на смрт. Наређење је гласило да се подигне велика ломача на Хиподрому, око које се окупи мноштво хришћана који су дошли да гледају последње часе свог старешине. И док га бацаше у огањ, Василије оста равнодушан и не одрече се своје вере. А када га пламен прогута, окупљени видеше бели трачак како се подиже међу пламеновима.<ref>http://www.notbored.org/resistance-25.html</ref> Василије је спаљен [[1118]]. године.
 
== Напомене ==