Нај­ра­ни­ји кар­то­граф­ски при­ка­зи Бе­о­гра­да — разлика између измена

Ср­би­је, дуж реч­них то­ко­ва Ду­на­ва, Са­ве, Дри­не, Ве­ли­ке Мо­ра­ве, Ни­ша­ве, Ти­мо­ка, То­пли­це и Ибра. Об­лик ма­пе био је при­ла­го­ђен по­тре­ба­ма пут­ни­ка (слично данашњим туристичким картама), на начин којим је чи­та­ва при­ка­за­на те­ри­то­ри­ја не­при­род­но из­ду­же­на у прав­цу ис­ток – за­пад. Ова карта света слу­жила је као прак­ти­чан при­руч­ник, са­ста­вље­на на осно­ву по­да­та­ка са те­ре­на из пр­ве по­ло­ви­не 4. ве­ка. На те­ри­то­ри­ји Ср­би­је уцр­та­но је око че­тр­де­сет ста­ни­ца.<ref> И. Синдик: ''Старе књиге југословенских земаља. I Појтингерова Табла и типови средњовековних карата'', Веоград 1931; Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 35-37 (Г. Шкриванић)</ref>

* ''Ju­go­slo­ven­ske ze­mlje na sta­rim ge­o­graf­skim kar­ta­ma: XVI, XVII i XVI­II vek'' / [Из­бор и тек­ст] Си­ни­ша Жив­ко­вић. – Бе­о­град: Ју­го­сла­ви­ја ЕКО : Н­род­на би­бли­о­те­ка Ср­би­је, 1990.