Мешовите борилачке вештине — разлика између измена

Грци су [[648]]. године пре нове ере, спорт панкратион увели на [[Олимпијске игре]]. Реч панкратион је комбинација две грчке речи „пан“, која значи све, и „кратос“, која значи моћ или снага. У питању је прилично добар опис самог спорта, пошто је у питању била комбинација хеленског [[бокс]]а и [[Рвање|рвања]]. Спорт је имао само два правила: без уједања и копања очију, мада су и ове технике биле дозвољене код [[Спарта]]наца. Мечеви су се завршавали једино ако би један од такмичара остао без свести, или ако би се предао подизањем руке. Често би ове борбе трајале сатима, а понекад су се завршавале смрћу једног, или оба такмичара. Овај спорт је постао најпопуларнији догађај на [[Олимпијске игре|Олимпијади]], и у читавој Грчкој.

 

Борбе су се одржавале у арени, или у рингу који је био квадратног облика, дужине од 3,5 - 4-{m}-, што је чињено јер је фаворизована борба прса у прса. Борба је имала и судију који је био опремљен прутом или палицом којом је спроводио правила, које су често бивале кршена. Технике које су се употребљавале биле су ударци рукама, ногама, лактовима и коленима, полуге и дављења. Користили су се и ударци ногом у ноге, препоне и стомак. Ударало се у стојећем ставу, мада је већина борби у панкратиону завршавала на поду, где се и рвало и ударало. Борци су били познати по својим греплинг могућностима, и примењивали су велики број техника, као што су обарања, дављења, гушења, полуге. Гушење је било најчешћи узрок смрти у панкратиону.