Франсоа Митеран — разлика између измена

Митеран је служио војни рок од у 23. пуку колонијалне пешадије. 1938. је постао најбољи пријатељ са Жоржом Дајаном, Јеврејином и социјалистом кога је спасао од антисемитских агресија национал-ројалистичког покрета ''[[Француска акција]]''.<ref>-{Jean Lacouture, ''Mitterrand, une histoire de Français'', éd. du Seuil, « Points ». стр. 46/48}-</ref> Пријатељство са Дајаном је навело Митерана да почне да преиспитује неке од својих националистичких идеја. Након завршетка студија права, у септембру 1939. је послат на [[Мажино линија|Мажино линију]] код [[Монмеди]]ја, у чину пешадијског наредника. Верио се са Мари-Луизом Терас (касније позната као глумица [[Катрин Ланже]]) у мају 1940. (али је она раскинула веридбу у јануару 1942). Након сазнавања о нацистичким концентрационим логорима на крају Другог светског рата, Митеран се одрекао католичке идеологије у којој је васпитан, и идентификовао се као [[агностицизам|агностик]].<ref>{{Cite booksfn|last=Tiersky|first=Ronald|title=François Mitterrand: A Very French President|url=http://books.google.com/books?id=LiHLZQ6XtzEC&pg=PA287|year=2003|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=978-0-7425-2473-6|pagesp=287}}</ref>

Учињени су велики напори да се побољша стамбени положај и здравствена заштита, а влада је такође покушала да се реформом школства ухвати у коштац са лошим успехом у школи деце из радничке класе. У циљу појачања политичког учешћа, влада је повећала финансијска давања локалним политичарима, који су добили и право на плаћено одсуство са својих послова како би похађали курсеве из области јавне управе. Давања за особе са инвалидитетом су повећана, а начињен је напредак и у плати и условима у војсци. Декретом из јануара 1982. су уведени „уговори солидарности“, по којима су фирме могле да добију субвенције за увођење рада на пола радног времена или раног пензионисања ако би истовремено стварале нова радна места. Декретом из марта 1982. је омогућио запосленима да се пензионишу са 60 година старости уз пензију висине 50% просечне зараде током 10 година рада током којих су највише зарађивали. 1983. су донети закони у циљу постизања веће једнакости у приватном сектору. Предузећа су морала да сачињавају годишње извештаје о приликама за тренинг и условима рада за жене, и да представе статистичку анализу њиховог положаја у предузећу, а раднички комитети су били задужени да се старају о спровођењу мера за промовисање једнакости.<ref name="ReferenceB">-{''Mitterrand's France'' Edited by Sonia Mazey and Michael Newman}-</ref> Осим тога, уведена су нова давања за незапослене раднике који су престали да испуњавају услове за осигурање од незапослености.<ref name="Vail2009">{{citeCite book|title=Recasting Welfare Capitalism Economic Adjustment in Contemporary France and Germany |first=Mark I. |last=Vail|year=2009|location=Philadelphia |publisher=Temple University Press |isbn=978-1-59213-967-5}}</ref> У децембру 1982. је донет закон који је вратио радницима право да бирају администраторе у фондовима за социјалну заштиту, што је пракса коју је Шарл Де Гол укинуо 1967.<ref>-{''Contemporary France: Politics and Society Since 1945'' by D. L. Hanley, Miss A P Kerr, N. H. Waites}-</ref>

* {{cite book|authorlast=-{Cole, |first=Alistair|title=François Mitterrand: a study in political leadership|location=|publisher=London, Routledge|year=1994|id=ISBN 0-415-07159-3|pages=}}.}-