|
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 192-208, KZ Mauthausen, Sowjetische Kriegsgefangene.jpg|200п|лево|мини|Изгладнели совјетски војници у заробљеничком логору]]
Иако је Совјетски Савез из Другог светског рата изашао као победник, привреда је разорена, а током рата је погинуло 27 милиона Совјета.<ref>This is far higher than the original number of 7 million given by Stalin, and, indeed, the number has increased under various Soviet and Russian Federation leaders. See Mark Harrison, ''The Economics of World War II: Six Great Powers in International Comparison'', Cambridge University Press. {{page|year=1998|id=ISBN 978-0-521-78503-7|pages=291}} ., for more information.</ref> Око 1 700 градова и око 70.000 насеља је уништено.<ref>As evidenced at the post-war Nuremberg Trials. See Ginsburg, George, ''The Nuremberg Trial and International Law'', Martinus Nijhoff. {{page|year=1990|id=ISBN 978-0-7923-0798-3|pages=160}} </ref> Тринаест милиона совјетских грађана је било жртва репресивне политике Немачке и њених савезника на окупираној територији.<ref>Gerlach, C. «Kalkulierte Morde» Hamburger Edition, Hamburg, 1999</ref><ref>Россия и СССР в войнах ХХXX века“, М. „Олма- Пресс“, 2001 год</ref> Специјални немачки Ајнсацкомандо, балтички и украјински колаборатори су учествовали у геноциду совјетских Јевреја. Румунске јединице су учествовале у геноциду над Јеврејима у области Одесе. За време опсаде, [[Санкт Петербург|Лењинград]] је изгубио 27% популације, а [[Псков]] и [[Велики Новгород|Новгород]] су изгубили петину становништва. Велики број руског становништва у Карелији је настрадао у финским концентрационим логорима. Окупиране територије су претрпеле велика пустошења од стране Немачке, депортовање у радне логоре, али су и Руси при повлачењу примењивали тактику пустошења.<ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,1757323,00.html Final Compensation Pending for Former Nazi Forced Laborers], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Као последица тога, милиони људи на окупираним територијама су умрли од глади и недостатка елементарне медицинске помоћи. Око 3,5 милиона совјетских ратних заробљеника (од 5,5 милиона) је умрло у немачким логорима.<ref>{{cite web|url=http://www.gendercide.org/case_soviet.html|title=Case Study: Soviet Prisoners-of-War (POWs), 1941-42|work=Gendercide Watch|accessdate = 22. 7. 2007.}}</ref><ref>"Soviet Casualties and Combat Losses in the Twentieth Century", Greenhill Books, London, 1997, G. F. Krivosheev</ref><ref>Christian Streit: Keine Kameraden: Die Wehrmacht und die Sowjetischen Kriegsgefangenen, 1941-1945, Bonn: Dietz (3. Aufl., 1. Aufl. 1978. ISBN 978-3-8012-5016-4.</ref>
=== Хладни рат ===
|
