Клаудио Кјапучи — разлика између измена

| Фландрија      =

'''Клаудио Кјапучи''' ({{јез-ит|Claudio Chiappucci}}; [[28. фебруар]] [[1963]]) је бивши [[Италија|италијански]] професионални [[бициклизам|бициклиста]] у периоду од 1985. до 1999. године. Кјапучи је двоструки победник брдске класифијације на [[Тур де Франс]]у, а три пута је завршавао Тур на подијуму. На [[Ђиро ди Италијад’Италија|Ђиру]] је освајао три пута брдску класификацију и три пута је завршио на подијуму.

Првих година у професионалцима није имао много успеха, за пет година остварио је четири победе. Освојио је етапу на Туру Швајцарске 1985. и на Париз - НициПариз—Ници 1987. а 1989. је освојио трке Имола - СанИмола—Сан Марино и Ђиро Пијемонта. Исте године је освојио друго место на Ђиро дел Трентину, а возио је први [[Тур де Франс]] и завршио га је на 81 месту у генералном пласману. Након слабијих сезона, 1990. је имао доста успеха. освојио је брдску класификацију на [[Ђиро ди Италијад’Италија|Ђиру]] и друго место на Туру, где је остао два минута иза [[Грег Лемонд|Грега Лемонда]]. Кјапучи је изненађујуће изеоузео жуту мајицу након бега од 10 минута, али је на хронометру на 20 етапи, Лемонд надокнадио заостатак. Након освајања другог места, Кјапучи се вратио кући са статусом звезде, јер је постао први Италијан који је освојио подијум од 1972. када је [[Феличе Ђимонди]] освојио друго место.

1991. Кјапучи је почео победом у Ламброну, а затим је освојио Тур Баскијске земље и класик Милан — СанМилан—Сан Ремо. Те године возио је и Ђиро и Тур. На Ђиру је освојио друго место, оставши у сенци [[Мигел Индураин|Мигела Индураина]], као и на Туру, где је освојио треће место и брдску класификацију, након Тура, остварио је још две победе. 1992. остварио је 14 победа, освојио је Фиренцу, Ђиро дел Трентино и Ђиро дела Апенино. На Ђиро ди Италијид’Италији освојио је друго место и брдску класификацију, а затим је то исто поновио и на Тур де Франсу. Најпознатију победу остварио је на етапи 13, када је напао на првом успону, 245 километара до циља и био је први на свих пет успона тог дана, изједначивши резултат [[Фаусто Копи|Фауста Копија]] од пре 40 година, на крају је тријумфовао испред [[Мигел Индураин|Индураина]]. На крају сезоне, остварио је неколико победа, а завршио је други на трци Класико РЦН и [[Ђиро ди Ломбардија|Ђиро ди Ломбардији]] и седми на светском првенству.

1993. освојио је меморијални турнир Гастоне Ненчини, трку у Фиренци и куп Сабатини, након чега је завршио шести на Лијеж — Бастоњ — ЛијежуЛијеж—Бастоњ—Лијежу и други у генералном пласману Тура Романдије. На Ђиро ди Италијид’Италији освојио је треће место и брдску класификацију и етапу 14. То му је био задњи подијум на [[гранд тур]] тркама. Иако се очекивао нови велики окршај Индураина и Кјапучија на Тур де Франсу, Кјапучи је био ван форме у завршио је тек на шестом месту, победивши на једној етапи. То је био задњи успех Кјапучија на Туру. До краја сезоне освојио је класик Сан Себастијан и Јапан куп.

Прва велика победа 1994. била му је освајање Вуелта Каталоније и Јапан купа на крају сезоне. На Ђиру је освојио пето место, док је Тур напустио током 12 етапе. На светском првенству освојио је бронзану медаљу. 1995. је била задња сезона у којој је биљежио добре резултате, освојио је меморијални турнир Гастоне Ненчини, затим Кремону, Грандиу и Ницу. На Ђиру је освојио четврто, а на Туру 11 место. И на класицима је имао добрих резултата: седмо место на Лијеж — Бастоњ — Лијежу[[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]]у, осмо на Милан —[[Трка СанМилано—Санремо|Милан—Сан РемоРему]], 13 место на Амстеловој златној трци и најбољи пласман имао је на Фландрији, где је освојио четврто место.