Дегенерична уметност — разлика између измена

{{bez_inlajn_referenci}}

 

'''Дегенерична уметност''' је [[идеологија|идеолошки]] обојена ознака [[адолф Хитлер|хитлер]]овске [[нацизам|нацистичке]] власти за уметничке изразе и предмете који су били у супротности са њеним политичким, социјалним и [[Антисемитизам|антисемитским]] стремљенима. Дегенерична уметност била је приказивана као непријатељска те се свим расположивим средствима клеветала, ометала и гушила. Корени такве политичке идеологије уметности потичу из [[19. век]]а када је владајућа [[друштвена класа|класа]] имала одређена очекивања од уметности која је сматрала општеважећим. Око [[1930]]. [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Немачка националсоцијалистичка радничка партија]] форсирала је дискусију о дегенеричној уметности тако што је између осталог довела у везу термине ''црначка уметност'' и ''јеврејски уметнички бољшевизам''. У мере које су припадници ове политичке странке предузимали убрајају се репресије, отпуштања, забрана рада, па чак и одвођење у [[Концентрациони логор|концентрационе логоре]] а дела ових уметника продавана су у иностранству или су спаљивана. Врхунац ових репресија постигнут је отварањем путујуће изложбе [[1937]]. у [[Минхен]]у под називом ''Дегенерична уметност'' на којој су бројна [[Авангарда|авангардна]] дела излагана у компромитујућој форми не би ли се на тај начин публика уверила у наводно кварне и болесне тенденције ове уметности. Један број уметника је под притиском одлучио да емигрира. Они и њихова дела су након [[1945]]. рехабилитовани.