Франц Лист — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Датотеку Liszt-Villa_d'Este.jpg је обрисао Jcb на Остави, разлог: Missing source as of 19 June 2016 - Using VisualFileChange..
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 29:
У [[Беч]]у, Лист је похађао часове клавира код [[Карл Черни|Карла Чернија]], који је и сам био Бетовенов и Хумелов ученик. Часове композиције узимао је код [[Антонио Салијери|Антонија Салијерија]], који је тада био музички управник бечког двора. Његов јавни наступ [[1. децембар|1. децембра]] [[1882]]. године у Бечу на концерту у „Ландштендишер сали“ имао је велики успех. Поздрављан је од аустријских и мађарских аристократских кругова, а такође је и упознао Бетовена и [[Франц Шуберт|Шуберта]].<ref>По Листовом сведочењу, на другом концерту 13. априла 1823. године, Бетовен га је пољубио у чело, мада постоји могућност да се тај догађај збио неком другом приликом, ''Гроув музички лексикон''.</ref> У [[пролеће]] [[1823]]. године, после године одсуства, Адам Лист је питао кнеза Естерхазија за додатне две. Тада је изашао из службе. После једног месеца проведеног у Мађарској, породица се поново вратила у Беч.
Крајем 1823. и почетком 1824. су одштампана прва Листова дела: „Варијације на Дијабелијев валцер“ (Sстр. 147). Ову антологију наручио је сам [[Дијабели]] и она укључује 50 варијација од 50 различитих композитора, од којих су најважније Бетовенове 33 варијације, познате под називом „Дијабелијеве варијације“ Оп. 120.
 
=== Адолесценција у Паризу ===
Ред 141:
[[Датотека:Liszt Ferenc Zeneművészeti Egyetem 2013-ban felújított homlokzata.JPG|мини|250п|Музичка академија Франц Лист у Будимпешти]]
=== Ученици ===
Лист је био један од најзначајнијих учитеља [[19. [[век]]а. Први део каријере почео је после очеве смрти, августа [[1827]]. године. Да би зарадио новац за живот, почео је да даје часове композиције и [[клавир]]а. Према писму намењеном господину де Мансију 23. децембра [[1829]]. године, он је пун са часовима сваког дана, од пола 8 ујутру до 10 увече. Већина Листових ученика у том периоду били су [[аматер]]и, али било је и неких са професионалном каријером. Пример за прве је Валери Боасје, касније [[гроф]]ица де Гаспарин, а за друге Јулијус Ајхберг, Пјер Вулф и Херман Кохен. Током зиме 1835/6. године они су били Листове колеге на Женевском конзерваторијуму. Вулф је затим отишао у [[Санкт Петербург]].
 
Херман Кохен се развио у веома успешног пијанисту, а пошто је био [[јевреји|јеврејског]] порекла, крстио се [[28. август]]а [[1847]]. године. Тог дана доживео је, како је то назвао, појаву [[Христос|Христа]] и [[Богородица|Богородице]] у „екстази љубави“. Годину дана касније постао је искушеник кармелићанског [[манастир]]а. Када је примљен, октобра 7. [[1850]]. године, узео је име Отац Августин-Мари од светих сакрамената. Априла 19. наредне године постао је [[свештеник]]. Листа среће у Риму лета 1862. године. Током разговора са оцем Августином, Лист је одлучио да ће и он сам постати свештеник.