Велико Градиште — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 16:
'''Велико Градиште''' је град и седиште [[општина Велико Градиште|општине Велико Градиште]] у [[Браничевски управни округ|Браничевском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 5825 становника.
 
Градиште се први пут помиње у [[Раваничка повеља|Раваничкој повељи]] од 1381. године, којом кнез [[лазар Хребељановић|кнез Лазар]] оставља 13 села у Пеку [[Манастир Раваница|манастиру Раваници]], међу којима и Градиште.
 
Овде се одржавају [[Царевчеви дани]].
Ред 42:
Из времена кнеза Лазара остала нам је Раваничка хрисуља или познатија као [[Раваничка повеља]]. Кнез Лазар је 1381. године кроз дародавницу основао манастирско властелинство које је чинило 146 села, два засеока и три црквене метоне и то је поклонио Раваници. Поред осталих у овом документу спомињу се области Браничева и Пек. У области Браничева спомињу се 9, а у Пеку 13 села.
 
Године 1432. угарска војска прешла је Дунав код [[Пожежено|Пожежена]] и доспела до [[Крушевац|Крушевца]] где је спалила турске шајке. Међутим, ојачана турска војска наступала је до [[Видин]]а. Обе су прошле преко Браничева и опустошиле га. Деспоту [[Ђурађ Бранковић|Деспоту Ђурђу]] после тога није преостало ништа друго но да га уступи турцима. Забележено је да је овим крајевима прошла и велика војска Хуњади Јаноша 1448. године, у народној песми познатог као [[Јанош Хуњади|Сибињанин Јанко]].
 
Напредак овог краја прекида се падом Деспотовине под [[Турци|турску власт]]. Становништво се пред турским терором повлачи у брдовите крајеве. Због тога, према [[Јован Цвијић|Јовану Цвијићу]], данашње становништво ове општине и читавог Браничевског краја има веома мало потомака средњовековних браничевских староседелаца.