Пљеваљски санџак — разлика између измена

У времену од [[1865]]. до [[1880]]. године, пљеваљска област је припадала тадашњем [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџаку]].<ref name="Šabanović1959-96-97">{{harvnb|Šabanović|1959|pp=96-97}}</ref> Посебан ''Пљеваљски санџак'' створен је [[1880]]. године, издвајањем шире пљеваљске области и доњег [[Полимље|Полимља]] из састава [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]]. До стварања новог Пљеваљског санџака дошло је услед великих политичких промена које су наступиле након аустроугарског запоседања највећег дела [[Босански вилајет|Босанског вилајета]] (1878). Иако је пљеваљска област тада остала под турском управом, посебним турско-аустроугарским споразумом из [[1879]]. године било је предвићено успостављање аустроугарског војног присуства у [[Прибој]]у, [[Пријепоље|Пријепољу]] и [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]]. Међутим, последња одредба споразума је одмах промењена тако што је Бијело Поље замењено Пљевљима.<ref name="Samardžić1983-263">{{Cite booksfn|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918Ракочевић|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|pagesp=263}}</ref>

Спровођењем овог споразума и уласком аустроугарских војних посада у Прибој, Пријепоље и Пљевља, на овом подручју је успостављено својеврсно двовлашће. У исто време, тадашњи [[Новопазарски санџак]] је издвојен из састава [[Босански вилајет|Босанског вилајета]] и прикључен [[Косовски вилајет|Косовском вилајету]] (1879).<ref name="Samardžić1983-263" /><ref name="Petrović1995-8">{{harvnb|Петровић|1995|p=8}}</ref> Наредне године, читава западна област око Пљеваља, Пријепоља и Прибоја издвојена је из састава [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]] и на том подручју је створен нови Пљеваљски санџак (1880). У надлежности новопостављеног пљеваљског намесника (мутесарифа) били су срезови ([[каза|казе]]) [[Пљевља]] и [[Пријепоље]], као и среска испостава ([[мудирлук]]) [[Прибој]].<ref name="Samardžić1983-264">{{Cite booksfn|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918Ракочевић|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|pagesp=264}}</ref><ref name="Petrović1995-8" />

На подручју Пљеваљског санџака укрштале су се политике [[Османска царевина|Турске]], [[Аустроугарска|Аустроугарске]], [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Књажевина Црна Гора|Црне Горе]]. Влада [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] покушала је [[1890]]. године да отвори [[конзул]]ат у Пљевљима, али ова намера није остварена због противења [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и ускраћивања сагласности од стране турске владе.<ref name="Samardžić1983-277">{{Cite booksfn|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918Ракочевић|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|pagesp=277}}</ref> Све до [[1894]]. године, православни [[Срби]] из већег дела Пљеваљскг санџака потпадали су под црквену надлежност [[Херцеговачка епархија|Херцеговачке епархије]] чије је средиште било у [[Мостар]]у. Поменуте године, извршено је усклађивање епархијских граница са политичким уређењем, тако да је читава пљеваљска област потпала под надлежност [[Епархија рашко-призренска|Рашко-призренске епархије]].<ref name="Samardžić1983-279">{{Cite booksfn|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918Ракочевић|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|pagesp=279}}</ref>

До великих промена на подручју Пљеваљског санџака дошло је током [[Анексиона криза|Анексионе кризе]] (1908-1909), када су аустроугарске посаде наупустиле Прибој, Пријепоље и Пљевља, чиме је на тим просторима окончано тридесетогодишње двовлашће.<ref name="Samardžić1983-278">{{Cite booksfn|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918Ракочевић|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|pagesp=278}}</ref> У исто време, Доњоколашинска каза је изузета из састава [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]] и прикључена Пљеваљском санџаку.<ref name{{sfn|Ракочевић|1983|p="Samardžić1983-264"/>}}

Током [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] (1912—1913), целокупно подручје Пљеваљског санџака су у јесен [[1912]]. године ослободиле војске [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]].<ref name="Samardžić1983-189">{{Cite booksfn|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918Ђорђевић|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|pagesp=189}}</ref> Према међусобном споразуму, област Прибоја и Пријепоља припала је Србији, док су Пљевља припала Црној Гори. Тиме је Пљеваљски санџак престао да постоји. Коначна гранична линија одређена је посебним међудржавним споразумом између Србије и Црне Горе од 12. новембра 1913. године.<ref name="Jagodić2010-31">{{harvnbsfn|Јагодић|2010|p=31}}</ref>

* {{Cite book |ref= harv|last=Šabanović|first=Hazim|title=Bosanski pašaluk: postanak i upravna podjela|url=https://books.google.com/books?id=kkQQAAAAIAAJ|year=1959|location=Sarajevo|publisher=Naučno društvo Bosne i Hercegovine}}

* {{Cite book|ref= harv|titlelast=ИсторијаЂорђевић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије српскогЂорђевић|chapter=На народапочетку (књ.раздобља 6,ратова|title=Историја св. 1):српског Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=174-207}}